Poznati doktor Dragan Simić otkrio o čemu se zapravo radi i kako da prepoznate simptome
Procenjuje se da samo u Srbiji ovu bolest ima od 80.000 do 100.000 ljudi.
Printscreen/Happy
Ako nikad niste čuli za atrijalnu fibrilaciju, ne brinite, niste usamljeni, iako bar deset miliona odraslih Evropljana ima upravo ovu dijagnozu. Lekari najavljuju da će lečenje ove vrste aritmije u budućnosti biti još veći izazov jer se očekuje da broj obolelih do 2030. godine poraste na 17 miliona.
Procenjuje se da samo u Srbiji atrijalnu fibrilaciju ima od 80.000 do 100.000 ljudi. Šta je atrijalna fibrilacija i kako se otkriva, objašnjava prof. dr Dragan Simić, kardiolog:
Uzroci aritmije
Urođene srčane mane
Promena u radu štitne žlezde
Hipertenzija
Dijabetes
Opstruktivna bolest pluća
Operacije srca
Virusne infekcije
Apneja (prekid disanja) tokom spavanja
Kofein, duvan i alkohol
Stimulativna sredstva
Gojaznost
Prepoznajte simptome
Nepravilan rad srca
Slabost
Zbunjenost
Kratak dah
Bol u grudima
– Atrijalna fibrilacija je pretkomorsko lepršanje koje pacijent oseća kao nepravilan i neprijatan rad srca. Najčešća je od svih aritmija i pogađa ogroman broj ljudi. Ovo stanje srce čini manje efikasnim, a nepravilan ritam u pretkomorama srca povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, koji dovode do moždanog udara – kaže doktor Simić.
On podseća da je atrijalna fibrilacija često sekundarna dijagnoza koja prati primarne bolesti – dugogodišnju hipertenziju, anginu pektoris, srčanu slabost, dijabetes, opstruktivnu bolest pluća… Ove bolesti u jednom trenutku mogu da se zakomplikuju upravo pojavom atrijalne fibrilacije.
– Atrijalna fibrilacija je često udružena s drugim kardiovaskularnim bolestima i stanjima, kao što su hipertenzija, oslabljena srčana funkcija, promene na krvnim sudovima srca, pa se na nju ne misli u prvom momentu. A recimo, od 18 pacijenata koji su danas prošli kroz moju ordinaciju, njih deset je imalo atrijalnu fibrilaciju.
Bolest bez simptoma
Mnogi najčešće nisu ni svesni svog stanja, jer ova bolest često prolazi bez ikakvih simptoma. Njeno otkrivanje je zato ključna stvar.
– Veliki broj pacijenata ima takozvanu asimptomatsku atrijalnu fibrilaciju i oni uopšte ne osećaju da im srce radi nepravilno. Ti pacijenti su posebno ugroženi jer moždani udar kod njih može biti prva manifestacija ove aritmije – upozorava doktor Simić.
Najvažnije da se ne stvori tromb
Većina osoba koje imaju atrijalnu fibrilaciju ima povećan rizik od nastanka krvnih ugrušaka, koji mogu dovesti do moždanog udara. Rizik je još veći ako je prisutna još neka bolest srca. Kako bi se smanjio rizik, lekar će vam kao deo terapije prepisati lekove za razređivanje krvi. Danas, pored već poznatih lekova, postoje i antikoagulanti novije generacije, koji ne zahtevaju svakodnevne testove krvi i za koje u slučaju hitne operacije postoje lekovi koji će poništiti njihovo dejstvo da bi intervencija mogla da se izvede bezbedno.
Ako se leči, može da se živi
Mogućnosti lečenja atrijalne fibrilacije su razne, a cilj je uspostavljanje normalnog srčanog ritma, kontrola otkucaja i sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka ili trombova. Ako se pravilno leči, ova aritmija nema dramatičan tok i s njom može da se živi normalno.
Šta je rešenje?
– Rešenje je česta kontrola. Dijagnoza se postavlja lako – kada uradimo EKG ili holter. Zato kad god osetite nepravilan rad srca, podrhtavanje, lepršanje, neku vrstu aritmije, otiđite do najbliže zdravstvene ustanove da vam urade EKG ili holter. Osobama koje imaju više od 60 godina savetujem da bar dva-tri puta godišnje urade EKG i test opterećenja i da prekontrolišu lipide, a mlađima od 60 godinama da bar jednom godišnje urade EKG.