Ovo je jedini način da pobedite koronu
Ljudi nisu u potpunosti svesni da je u kriznim trenucima poput ovog neophodno da se zaštitimo koliko god je to moguće, a pod tim se ovog puta ne misli na zaštitnu opremu, već na ishranu. Šta unosimo u sebe kada smo kod kuće "prikovani za kauč" dosta pomaže ili odmaže, u zavisnosti od toga šta zaista jedemo.
Printscreen / Youtube
Treba biti inovativan, smislite načine kako zabaviti um, ali isto tako ostati u koliko-toliko dobrom fizičkom stanju, jačati imunitet kako bi se odbranili od svih mikroba i virusa koji nas napadaju.
Više od 15 godina radi konsultacije iz oblasti funkcionalne medicine, pripreme individualnih programa ishrane i suplementacije sa više grupa pacijenata.
Kako je održavanje dobrog zdravlja u ovim trenucima najvažnija stvar u našim životima, nismo mogli da poželimo boljeg sagovornika.
Ishrana
Iako se negde pominjalo da treba jesti "samo kada osetimo pravu glad", doktorka misli drugačije.
- Iako se ne krećemo toliko, ne znači da treba jesti samo kada se oseti glad, ne treba preskakati glad, već redovni obroci u manjim količinama. Ukoliko se jede jednom dnevno iz nekog razloga, to svakako nije dobro. Što raznovrsnije... Nikome ne bih savetovala reduktivne ishrane, apsolutno nije momenat za to jer se tako ugrožava imunitet. Iako nemamo toliko svežeg voća i povrća, dolazi u obzir svaka vrsta smrznutih proizvoda. Sve ono što može da se skladišti, mahunarke, pasulj, grašak...
Posebno je skrenula pažnju na digestivni trakt za koji objašnjava da ima veliku ulogu u održavanju imunološkog sistema.
- Ne bi bilo loše skrenuti ljudima pažnju na to da zdrav digestivan trakt je 80% imuniteta u crevima. Ne smemo da zaboravimo creva, te dobre bakterije koje sarađuju sa imunološkim ćelijama. Zato je važno da ne jedemo šećer, da smanjimo alkohol, jer svi ti ugljeni hidrati ubijaju te zdrave ćelije. Integralne žitarice, voće, povrće... To je pun pogodak. Šećer i rafinisani ugljeni hidrati u organizmu stvaraju kiselu sredinu koja je pogodna za patogene mikrobe, uključujući i viruse. U tom smislu je važno koje namirnice koristimo.
Suplementacija je nešto što u ovim momentima ne može svako u potpunosti da razradi, međutim, postoje koraci koji se preporučuju u ovakvim stanjima, kada nije baš sve dostupno.
- Ne treba napamet da se suplementiramo, ali sada je teško sarađivati sa stručnjacima. Običan multivitamin, mineral je sasvim u redu, jedan dnevno, C vitamin da, posebno hronični bolesnici ili pušači, a i oni koji rade. Oni koji se bude rano... Preporuka je riblje ulje, jer je pogodno za imunitet. Nemamo toliko ribe inače, pa stoga je ovo odlična zamena. Ulje ima prirodno antiinflamatorno dejstvo i pogodno je za izgradnju imunog sistema.
Meso ne treba izbegavati, štaviše, potrebno je, međutim, izbalansirati stvari u tanjiru.
- Manje masna mesa, smrznuto je sasvim u redu, ako može riba - još bolje. Nije strašno da ne jedemo meso uopšte. Mnogo je važnije da jedemo mahunarke, pečurke, nekako da to zamenimo ukoliko ne dođemo do mesa. Belančevine su potrebne svakako, ali i ako svaki dan jedemo meso, bitno je da bude izbalansirano sa nekim povrćem.
Izolacija
Na izolaciju treba gledati sa malo vedrije strane, kao vreme da se posvetimo sebi, više kuvamo zdravu hranu, sada kada "konačno imamo vremena", odnosno kada smo mnogo više kod kuće nego inače.
- Sada se podvrgnemo češće nezdravoj hrani, grickalicama, a to treba izbegavati po svaku cenu. Ovo je stvarno prilika da se posvetimo kuvanju, da sebi spremamo hranu, jer inače nemamo vremena to da radimo. Sada je idealan trenutak da se zanimamo time, redovnom i pravilnom ishranom. Da spavamo, da nemamo stres. Strah i stres, to je tek problem u ovom momentu.
Ništa od svega ovoga nije važno ukoliko se ne pridržavamo onog glavnog - izolacije.
- Najvažnija je izolacija, pridržavanje mera, na stranu sve ostalo. Mora da se ostane u kući, jednostavno ne postoji drugi način da se sačuvamo - zaključuje doktorka Popović.
Ko je dr Milka Popović
Dr Milka Popovic rođena je u Beogradu. Diplomirala je medicinsku biohemiju 1997. godine na Kraljevskom Koledžu (King’s College) na Univerzitetu u Londonu.
- Doktorske studije je završila na (School of Pharmacy, UCL) Univerzitetu u Londonu 2001. godine kao najmlađi doktor medicinskih nauka.
- Za vreme doktorskih studija radila je kao asistent na istom Univerzitetu, na predmetu farmakologija.
- Nakon doktorskih studija nastavila da se bavi naučnim istraživanjem u oblasti niozomalnih i lipozomalnih DNRadeći za farmaceutsku kompaniju Lipoxen LTD u Londonu, objavila je više stručnih radova učestvovala u inovaciji nove generacije vakcina.
- Od 2004. godine bavi se funkcionalnom medicinom kao i specijalnom laboratorijskom dijagnostikom.
Oblasti na koje se u svojoj dosadašnjoj praksi fokusirala su:
• anti-aging medicina
• prevencija
• poremećaj autističnog sprektra
• sportska medicina
- Sertifikat za primenu funkcionalne medicine u kliničkoj praksi je stekla u Tampi, Floridi 2004. godine nakon čega se našla na svetskoj listi Instituta za Funkcionalnu Medicinu SAD.
- Post diplomske studije iz nutricionalne terapije (Nutritional Therapy) je završila 2007. godine na Univerzitetu Midlseks u Engleskoj.
Karijera
Od 2001-2003. istraživački rad u farmaceutskoj firmi LIPOXEN London (Xenetic biosciences)K vakcina (radila je na vakcini protiv hepatitisa B).
Od 2004-2012. Orthomedicare praktikant Funkcionalne medicine
Od 2013 - 2019. u biohemijskoj Laboratoriji Centar u Beogradu.
Od 2019. u Beo-lab laboratorija u Beogradu.