"Došao je po mene sa devojkom, a onda je ona istrčala iz auta, a on mi stavio nož pod grlo"
Jelica Dabović, autorka romana "Tajna jednog osmeha" i sestra proslavljenih srpskih koršarkašica Ane i Milice Dabović, nije trpela samo brutalno zlostavljanje samo od oca, već je, tvrdi, imala strašna iskustva i sa drugim muškarcima.
Nju je, kako kaže, silovao nepoznati čovek kada je imala samo 21 godinu, a pokušao je da je siluje i bivši poznati košarkaš koji je u to vreme bio trener i član stručnog štaba Partizana. To se, kako navodi, desilo u sezoni 1993/94, ali je navodno uspela da pobegne.
- Nikada neću otkriti ime tog čoveka, zato sam u knjizi svima promenila imena. Ne želim da mu dajem na značaju, ali sam sigurna da se prepoznao, i ne samo on, već svi iz Partizana koji su se ogrešili o mene i koji su mi naneli velik ozlo, a bilo ih je dosta, i svi su to skupo platili - priča Dabovićeva.
Ona iznosi stravične detalje iz autobiografije koja će se uskoro naći u knjižarama. Silovao ju je, kako kaže, i jedan dublo stariji čovek dok je radila u jednoj kafanici u Vojvodini.
- Bila sam bez igde ikoga, fizički onemoćala posle jedne operacije, ali pošto sam otišla od kuće zbog strašnog zlostavljanja oca, morala sam da radim u jednoj kafani u Vojvodini. Bila je zima, završila sam negde oko ponoći, kada je kolima ispred kafane došao jedan čovek sa devojkom i rekao mi da ga je pozvao gazda da me odveze kući da ne bih išla sama noću. Ništa mi nije bilo sumnjivo, jer je ta devojka bila u kolima. Međutim, ona je posle 500 metara istrčala iz auta, a on mi je stavio pod grlo nož uz pretnje. Odvezeo me do jedne močvare i silovao me. Ne mogu da vam govorim o strašnimd detaljima, ali sam smogla snage da napišem u knjizi. Imala sam tek 21, a on je bio duplo stariji - navodi Jelica.
Sve ove jezive stvari iz svog života, dodaje, iznela je da bi pomogla ženama koje su zlostavljane ili silovane da shvate da one nisu.
- U našem narod postoji užasna izreka: "Dok kučka ne mahne repom, ker na nju ne naskače", ali to nije tačno. Tu poslovicu je izmislilo pseto da bi se opravdalo. Mi zlostavljane žene živimo u strahu da ćemo ispasti nemoralne i krive, skrivamo istinu, štitimo zlostavljače, ali upravo to ja želim da promenim - zaključuje Dabovićeva.