Dr Tatjana sa prve linije fronta: Bolest je nepredvidljivog toka, obrti u kliničkoj slici su iznenadni i neočekivani
Dr Tatjana Adžić Vukičević postala je pre dva i po meseca direktorka najveće kovid bolnice u Batajnici. I to u veoma teškom trenutku, broj obolelih od kovida-19 koji je zahtevao bolničko lečenje bio je iz dana u dan sve veći, pritisak na postojeće bolnice ogroman. Prijem pacijenata krenuo je odmah, a borba za svakog pacijenta traje i dan-danas
Da li je teško i veliki izazov voditi kovid bolnicu koju je Srbija izgradila u rekordnom roku. Kako ste se snašli u toj ulozi? Koliko je to velika odgovornost i koliki ponos?
- Velika je odgovornost i izazov osposobiti i staviti u rad potpuno novu bolnicu, krenuti apsolutno od početka, a u isto vreme velika je čast biti na čelu jedine kovid bolnice u Evropi. Za protekla dva i po meseca rada imali smo priliku da ugostimo nekoliko predstavnika stranih zemalja, koji su imali samo reči divljenja prema koncepciji formiranja jedne ovakve bolnice, u jednoj maloj zemlji, u vreme kada je njenim građanima ona bila najpotrebnija.
Koliko je pacijenta do sada hospitalizovano u kovid bolnici Batajnica?
- Do sada, dakle za dva i po meseca rada kovid bolnice u Batajnici, hospitalizovano je 2.800 bolesnika, to su bolesnici sa srednje teškim i teškim kliničkim slikama bolesti. U radu ove bolnice dominira velika frekvenca prijema i otpusta, od čega je na kućno lečenje otpušteno do sada oko 2.000 pacijenata.
Koliko je kovid-19 podmuklo oboljenje, kako izgleda svakodnevna borba za svakog pacijenta?
- Bolest je nepredvidljivog toka, obrti u kliničkoj slici su iznenadni i neočekivani. Od 85 mesta u jedinicama intenzivnog lečenja svakodnevno je oko 40 (47%) bolesnika intubirano, dok su preostali bolesnici na nekom od drugih vidova asistirane ventilacije (neinvazivna venilacija i high flow - visoki protoci kiseonika). Svakodnevno se hospitalizuje između 40 i 50 bolesnika.
Šta ste novo saznali o ovoj bolesti tokom ova dva meseca?
- Bolest je multisistemska, zahvata osim pluća i druge organe i organske sisteme. Virus ima veliki trombogeni potencijal i dovodi do nastanka tromboza bilo arterijskog bilo venskog sistema, dovodeći do veoma teških formi bolesti koje su kod jednog broja naših bolesnika rezultirale amputacijama ruku i nogu.
Šta vam najteže pada u radu, koliko vas pogađaju smrtni ishodi zbog kovida?
- Najteži trenuci za sve nas lekare jesu smrtni ishodi, svih podjednako bez obzira na životnu dob. Obilazite i gledate bolesnika, razgovarate sa njim, kroz par minuta ili sati, bolesnik je intubiran i onda se odvija lavovska borba za život. Ljudi leže nemi i nemoćni, oko njih se čuju zvuci monitora, infuzionih pumpi, razni brojevi se prepliću na ekranu, mere se parametri rada srca ili pluća. Kada se pojavi ravna linija, bol je velika i neopisiva, jer znate da ste izgubili, a probali ste baš sve.
Sve nade usmerene su ka vakcinama
Vakcinacija se uspešno sprovodi u Srbiji koja je postala lider u regionu, ali i u Evropi, uspešna imunizacija znači i manji broj obolevanja i blaže kliničke slike obolelih. - Sve naše nade usmerene su prema vakcinama. Vakcina je ključ borbe protiv svake virusne infekcije pa i ove. Svest ljudi o dobrobiti koje vakcina nosi mora stalno da se ističe. Čovečanstvo danas postoji zahvaljujući tome što su iskorenjene teške bolesti a tako mora biti i biće i sa ovom bolešću - kaže dr Tatjana Adžić Vukičević.
Koliko je sloga i rad medicinskih radnika važna za pobedu na kovidom?
- Sve je zasnovano na timskom radu. Većina zaposlenih u kovid bolnici u Batajnici su iz Kliničkog centra Srbije, ali ima kolega koji su upućeni kao pomoć iz drugih medicinskih ustanova kako iz Beograda, tako i iz unutrašnjosti, na primer, iz Valjeva, Uba, Požarevca, Velike Plane, Smedereva, Nove i Stare Pazove, Inđije, Novog Sada. Sve ih vezuje entuzijazam i ogromno požrtvovanje. Posebno ističem rad mladih doktora koji su primljeni na konkursu, njihov veliki rad i angažovanje.
Da li prija biti deo pobedničkog tima, onog koji se svakodnevno suočava sa koronom?
- Zajednički rad je kruna uspeha. U najsavremenijim uslovima, u našoj bolnici u Batajnici, uvek i u svakom momentu možete dobiti konsultaciju bilo koje specijalnosti, uraditi skener, hitnu dijalizu, što nama svima pruža veliku sigurnost, jer smo svi zajedno pod jednim krovom. A kada uspete da pomognete nekom ili prepoznate pogoršanje nečijeg zdravstvenog stanja i odmah reagujete, onda se osećate kao pravi pobednik.
Kovid bolnica je postala vaša druga kuća tokom pandemije, da li se nadate povratku u normalu?
- Svaki dan sam na poslu, dok se vozim prema svojoj kući radim, odgovaram na mejlove, pozive i poruke, potom sve to nastavljam kada dođem kući. Srećna sam što me kod kuće čeka topao zagrljaj moje jedanaestogodišnje kćerke i podrška supruga koji su moj najveći oslonac. Živim za trenutak da jednom stane ova nevolja i da se svi vratimo normalnim životnim tokovima i radostima.
Ima li dana kada poželite da odustanete, kada vam je dosta svega?
- Neki dani su neopisivo teški, kada pomislite da izlaza nema i da ne može biti gore. Ali opet, sa druge strane, uvek u svemu nalazim pozitivnu tačku koja me usmerava da moram dalje bez predaha i odustajanja, jer moje malo nekome može da znači sve.
BONUS VIDEO
Pročitajte još: