Dr Vukićević upozorila: Koronavirus može dovesti i do moždanog udara, evo koja grupa je najkritičnija

Već mesecima unazad, gotovo od početka epidemije, stručnjaci upozoravaju da opasni korona virus, koji hara svetom, može da dovede do tromboze i posledično izazove moždani udar.

Direktorka Specijalne bolnice za lečenje cerebrovaskularnih bolesti "Sveti Sava" dr Marijana Vukićević za RTS je objasnila koliko često se javljaju ove komplikacije.

ANEKTA:

Da li ćete se vakcinisati protiv koronavirusa?

"U svetu je taj procenat oko jedan odsto, šest odsto prema studijama. Ako mi uzmemo da je to kod nas oko jedan odsto, to je negde oko 4.000 pacijenata. Kod nas je lečeno 400 pacijenata za dva meseca. Pored pacijenata u toj ranoj, akutnoj fazi kovida, pojavljuju nam se pacijenti koji dolaze i posle kovida. Međutim, to su najčešće osobe koje imaju sklonost ka tromboziranju, obično su imali ili tromboflebitise u mladosti ili nekakve druge komplikacije koje su zapravo pogoršale njihovu koagulaciju usled još i kovida dodatno. Oštećen je sud, unutrašnjost suda kovidom i usled odmora kod kuće, recimo, došlo je do tromboze. Broj nije veliki, ali je strašan za svakog kome se desi, jer moždani udar je jedno od najgorih oboljenja zbog invaliditeta", pojasnila je ona.

Na pitanje kako treba da se ponašaju oni koji su izlečeni od kovida, šta da rade nakon bolesti, dr Vukićević je jasna – da slušaju savet lekara.

"Najbitnije je da o tome odlučuju lekari šta kada treba uraditi. Pacijenti na otpusnoj listi dobijaju svoje preporuke, dobijaju preporuke da li će do 45 dana čak dobijati preparate za antikoagulanse ili ne, kada treba uraditi D dimer... Nikada na svoju ruku".

O D dimeru se u poslednje vreme mnogo govori, a doktorka ističe da ovaj parametar, ukoliko je povećan, ne mora odmah da znači trombozu.

"D dimer povećan ne mora da znači strogo da je došlo do tromboze jer kod upale pluća, kada dolazi do inflamacije, dolazi do skoka D dimera. Tako da ne mora da znači, a mi imamo i progresivnu fazu bolesti, tako da to zapaljenje ne može da nestane, mora polako da se povuče".

Govoreći o dugim simptomima kovida i posledicama bolesti, dr Vukićević smatra da će ih svakako biti.

"Sigurno će biti posledica, ne samo da vidimo, postoje i istraživanja da pacijenti posle kovida često imaju zamor, pažnja im je slabija, često imaju bolove u mišićima, a neretko imaju i neurološke simptome. Utvrđeno je da kod nekih pacijenata, koji su imali poremećaj sa ukusom i mirisom, što uopšte nije retko, na magnetnoj rezonanci je nađeno da u tom olfaktivnom režnju postoje promene, u smislu maltene encefalita, ali su reverzibilne na svu sreću i nije došlo do nekakvih teških komplikacija".

S obzirom na to da je moždani udar, prema njenim rečima, jedno od najgorih oboljenja, kaže da je najvažnije prepoznavanje simptoma na vreme.

"Najbitnije za moždani udar je prepoznavanje, to je osnova svega. S druge strane, zaštita i redovno uzimanje terapije. Znamo šta dovodi do moždanog udara – nelečen krvni pritisak, nelečena šećerna bolest, srčana aritmija i neredovno uzimanje lekova, sve što može dovesti do pogoršanja stanja i zapušenja krvnog suda".

Pored moždanog udara, kao posledica kovida, kaže doktorka, mogu da se jave i krvarenja u mozgu.

"Utvrđeno je da u postkovidu mogu da se jave i krvarenja, nisu samo komplikacije trombotične, nego i krvarenje u mozgu. Neregulisan krvni pritisak, koji vrlo često skače u postkovid fazi, može biti uzrok krvarenja u mozgu".

Na pitanje da li je istina da do ovakvih komplikacija u postkovid fazi češće dolazi kod žena, dr Vukićević poručuje:

"Možda su muškarci jači da to sve preguraju, ali što se tiče moždanog udara, inače su žene sklonije moždanom udaru u nekim godinama posle 60".