Evo kako izgleda online školski čas, od koje poruke đaci PRETRNU i na šta se svi žale

Đaci viših razreda osnovne i srednjih škola su umesto fizičkog odlaska u učionicu spremni da na školski čas dođu u samo nekoliko koraka.

Više nije neophodno ustajanje i doručkovanje na brzinu kako se ne bi zakasnilo na početak nastave. Sada je omladini, u zavisnosti od toga gde se u kući računar nalazi, potrebno da na početak časa stignu u nekoliko koraka.

ANKETA:

Da li vaše dete ide u školu?

Ovaj princip školovanja usvojili su i studenti. 

Međutim važno je naglasiti i to da ovo ne znači da je školska zgrada zatvorena.

Đak, u dogovoru, sa svojim profesorom može da dođe u učionicu i popravi ocenu kojom nije zadovoljan, i to onim danima kada su se prethodno međusobno usaglasili.

Takođe, treba pomenuti i to da školske obaveze u vidu pismenih zadataka, koji pri radu zahtevaju duže od 15 minuta, po zahtevu učitelja mogu da se odvijaju u školskoj učionici.

Kroz razgovor sa učenicom osnovne škole i gimnazije stekli smo uvid u to kako školski dan izgleda iz ugla učenika.

One su nam objasnile kako teče nastava, ali i rekle na šta se svi đaci žale.

Šta vam je potrebno da biste pratili nastavu "onlajn"?

Za učestvovanje u nastavi, a to smo do sada uspeli da zaključimo, osim udžbenika, sveske i svega onoga što u regularnim okolnostima dete koristi kada ode u školu, sada je neophodno da u svom domu đak ima pristup televizoru, Internetu, ali i računar putem kojeg će da obavlja najveći deo svojih školskih obaveza.

Učenicima je neophodan radni sto, ali i određena doza privatnosti kako bi bili fokusirani na nastavu.

Kao i do sada svaki đak ima svoj raspored časova koga se drži i u ovom slučaju.

Međutim osim rasporeda predavanja postoji još jedan, a to je takozvani "RTS" raspored - vremenski termini časova koji đak prati putem televizije.

Školski dan počinje

U zavisnosti od smene, nastava kreće u osam časova ujutru (prva smena) ili od dva sata popodne (druga smena).

Kako jedan školski dan izgleda iz ugla osnovaca imali smo priliku da vidimo iz prve ruke.

Prisustvovali smo "onlajn" nastavi A. S. , učenice šestog razreda, beogradske osnovne škole.

- Prva smena kreće u osam. Ustajem pola sata pred početak časa. To mi je dovoljno da operem zube i doručkujem. Onda pripremam sveske i uključujem laptop, preko njega dobijam najveći deo informacija – rekla je učenica.

Ona navodi da kada jednom sedne za svoju stolicu i uključi svoj računar, nastava kao da je krenula. Priznaje da je u početku osećaj bio neobičan, budući da njena soba ujedno postaje i učionica.

Kako nam je objasnila, ova devojčica, od profesora je pred polazak na onlajn nastavu dobila sve podatke o načinu na koji će se nastava odvijati.

Od učitelja su đaci nabavili sve šifre i imejl adrese potrebne da bi mogli da se nađu, ponovo, u virtuelnoj učionici. 

Nastavu, uglavnom, prati putem "Gugl učionice".

- Predavanja su nam najvećim delom organizovan u "Gugl učionici". U zavisnosti od toga koji čas imam, potrebno je da na ekranu kliknem "prozorčić" sa imenom predmeta. Kada uđem na "onlajn" čas, nastavnik od nas traži da se upišemo. Tako proverava ko jeste, a ko nije prisutan – objašnjava dvanestogišnjakinja.

Nakon što su se svi prisutni prijavili, nastava kreće.

- Profesori nam, onda, pošalju dokument u kojem je opisana lekcija za taj čas i od nas traže da na osnovu tog teksta uradimo domaći zadatak. Ako nam nešto nije jasno, to možemo da napišemo u polju za dopisivanje u "Gugl učionici" - ističe A. S. .

Nisu sva predavanja organizovana u virtuelnoj učionici

Osim preko Interneta đaci nastavu prate i na programu RTS-a.

- Matematiku, srpski jezik i fizičko vaspitanje učimo gledajući, snimljena predavanja na programu RTS-a. Imam raspored kod sebe i tačno znam u koje vreme treba da uključim televiziju. Fizičko vaspitanje radim tako što gledam vežbe na televiziji, a onda nastavniku pošaljem odgvore na pitanja koja se tiču tih vežbi - kaže ova učenica.

Kada nastavu nemaju u elektronskoj učionici đaci se sastaju na platformi "Zum", preko koje mogu da se vide, na kameri,  i međusobno razgovaraju, na pauzama, dok prate predavanje.

Rad od kuće i kontrolni zadaci idu zajedno?

Vanredne situacije zahtevaju mere u skaldu sa tim. Kontrolni i pismeni zadaci se, u ovoj osnovnoj školi, organizuju onlajn, isti slučaj je i sa diktatima.

Onu staru profesorsku rečenicu "vadite papire, kontrolni", zamenila je poruka od koje đacima kroz telo prođu žmarci. 

Kada se u delu ekrana pojavi reč "kontrolni" svaki đak zna šta mu je činiti.

- Dešava se da nas profesor izenadi porukom na ekranu "kontrolni", nakon toga svako od nas dobija fajl sa pitanjima na koja odgovaramo, a onda taj kontrolni putem Interneta šaljemo natrag profesoru da naš rad oceni. Ako neko od učenika nije zadovoljan ocenom u dogovoru sa profesorom može da je popravi, uživo, odlaskom u školsku učionicu. Tamo odgovarmo usmeno i dobijamo novu ocenu - rekla je A. S.

"Umorna sam od gledanja u ekran"

Ova učenica ističe da neretko oseća umor, jer ispred lap-topa svakodnevno provodi i do osam sati.

- Dok ispratim nastavu i pogledam sve programe koje treba, a onda i uradim domaće zadatke, koje potom šaljem profesoru na imejl, prođe osam sati. Ponekad me boli glava od svih ovih obaveza koje najednom imam, ali nadam se da ćemo uskoro moji drugari i ja nastavu da pratimo iz školske klupe - iskrena je učenica šestog razreda.

Dosta ozbiljniji pristup u gimnaziji

Kako nam je T. M. (18) objasnila njen školski dan izgleda zahtevnije od učenice osnovne škole sa kojom smo prethodno razgovarali.

Nastava u gimnaziji traje, takođe, 45 minuta, prva smena kreće, u osam  časova i u ovoj gimnaziji to je jedina smena. Profesori đake na početku časa prozivaju, preko mikrofona, a prozvani se javljaju kada čuje svoje ime.

Kao i do sada profesori se drže rasporeda, pa tako srednjoškolci imaju svojih reguarnih sedam ili šest časova, zavisi od dana.

Za praćenje nastave srednjošklolci uglavnom koriste računar i pametan telefon.

T. M. naglašava da je poželjno da na računaru imaju kameru i mikrofon, to je, kako kaže, neophodno u onim trenucima kada vas profesor prozove da odgovarate.

Učenica gimnazije objašnjava da nastavu prati preko platforme "Zum" na kojoj nastavnici drže predavanja, ili u "Gugl učionici", a da preko televiziji to ne čini često.

- Nastavu ne pratim preko RTS-a, to rade mlađi razredi. Eventualno kada nam profesori naglase da je važno da gledamo RTS lekcije to i uradim - rekla je T. M.

Kada je izostanak u pitanju roditelj učenika se čuje sa razrednim starešinom  kako bi eventualno opravdao odsustvo deteta iz škole.

Dopunske i dodatne časove nemaju ni u ovoj gimnaziji, a kada je popravljanje ocene u pitanju gimnazijalci to čine u školi.

Kada odgovaraju učenici moraju da savladaju gradivo celog polugođa.

Kada su u pitanju kontrolni i pismeni zadaci, ono su pomereni za drugo polugodište.

- Do sada nismo imali klasičan kontrolni ili pismeni, profesori su nas obavestili da su oni pomereni za drugo polugodište. Međutim čula  sam da u pojedinim školama učenici rade pismene koje potom slikaju i tu fotografiju vraćaju profesoru da može da pregleda - podvlači sagvornica.

Onlajn odgovaranje i "izvlačenje"

Fizička prisutnost na času nije neophodna. Nastavnici i dalje prozivaju svoje učenike kada je red za odgovaranje, ali sada preko mikrofona.

- Kada je vreme da se odgovara profesori traže da uključimo kameru i mikrofon i odgovaramo kao da smo na času. U našem odeljenju su se snašli svi, a ista situacija je i sa profesorima - naglašava srednjoškolka.

Ono što učenici četvrtog razreda gimnazije sada nedostaje, svakako jeste njeno društvo.

- Mislim da mojoj generacija sada generalno ima želju za druženjem. Četvrta smo godina, uskoro se rastajemo, a ovo je period kada pravimo uspomene za čitav život. Toga sada manjka - prizanje T. M.

Od smešnih situacija, koje su se tokom ovog specifičnog načina predavanja događale, izdvojila bi izvlačenje đaka, kada treba da odgovaraju.

-Neki prijatelji su, onda kada nisu sigurni u svoje znanje, govorili kako im je slab Internet, ili da im ne radi zvučnik i mikrofon, pa su tako izbegavali odgovaranje. Te situacije su zaista bile smešne - priseća se sagovornica i dodaje da je sada malo čudno kada kada vidite profesora na kameri.

- Profesori nastavu drže iz svoje kuće, ponekad im u kadar uleti dete ili drugi ukućanin, pa smo se tome svi smejali - kaže T. M.

Gimnazijalka kaže da se na ovaj način rada navikla, ali da je ponekad bole leđa i oči od dugotrajnog gledanja u ekran, a to je bio slučaj i sa učenicom osnovne škole.

Kako navodi profesor beogradske osnovne škole, ni sami ne znaju koliko će još dugo ovaj način rada trajati.