Evo koja medicinska sredstva se koriste u savladavanju virusa, a koja ne zbog velikog rizika

Sredstva koja pomažu protiv korone:

Avigan

Japansko sredstvo protiv gripa avigan sa sastojkom favilavir najpre je u Aziji, a potom i širom sveta izazvalo pravu euforiju. Taj medikament se koristio protiv influence i navodno deluje protiv različitih RNA-virusa. Godine 2014. uspešno je korišćen protiv ebole, a 2016. je japanska vlada isporučila favilavir kao hitnu pomoć Gvineji u suzbijanju epidemije ebolom.

ANKETA:

Da li ste preležali COVID-19?

Prema najnovijim saznanjima, taj lek može da skrati tok bolesti, ali ima jake kontraindikacije – recimo anafilaktički šok i upala pluća.

Dekstametazon

Deksametazon (Dexamethason) je sredstvo koje sprečava upale i smanjuje smrtnost osoba koje su priključene na respirator, a koje su bolesne duže od sedam dana. Nemački Institut Robert Koh (RKI) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuju korišćenje tog leka kod takvih pacijenata.

Deksametazon ne bi trebalo da se primenjuje kod osoba sa blagim simptomima i ne treba da se daje prebrzo. „Ako se da pre vremena, on koči, a može i da blokira rad imunog sistema, što u nekim slučajevima dovodi do još težeg toka bolesti“, objasnila je (krajem oktobra) za javni servis NDR Sandra Kizek, direktorka Instituta za medicinsku virusologiju na Univerzitetskoj klinici Frankfurt.

Sredstva koja ne pomažu protiv korone:

Hidroksiklorokin

„Obolele od kovida 19, koji se leče hidroksiklorokinom, treba pažljivo nadzirati zbog ozbiljnih kontraindikcija koje mogu da se jave tokom njegove upotrebe“, piše na veb-stranici Instituta za lekove. Uz to, nisu dokazani pozitivni efekti tog preparata kod pacijenata sa koronom.

Ovi lekovi su sporni:

Artemizinin

Na početku pandemije, biljni napitak „Kovid organiks“ (Covid Organics) sa Madagaskara izazvao je senzaciju: reč je o aktivnom sastojku napravljenom od biljaka artemizije (pelina). Trenutno ne postoje pouzdane kliničke studije o efektima artemizina (artemisin).

Tim, koji je vodio prof. Peter Zeberger, šef Odeljenja za biomolekularne sisteme na Institutu Maks Plank, uspeo je da u epruveti utvrdi da li su ekstrakti artemizije efikasni protiv novog korona-virusa. Studija je do sada objavljena kao „preprint“ i još uvek nije konačna. Druga faza ispitivanja (studije) trenutno je u toku u Meksiku, gde se na 360 ljudi ispituje efikasnost biljke artemisia annua. Rezultati još nisu objavljeni.

Prof Zeberger je u razgovoru za DW rekao da postoji „dovoljno polazišta“ da se naučno ispitaju efekti „Kovid organiksa“ u vezi s korona-virusom. Međutim, on kategorično odbacuje da „konzumacija čajeva od pelina sprečava kovid 19 ili leči zaražene osobe. Dejstvo artemizije „još nije klinički dokazano“.

Tocilizumab i sarilumab

Efekat antitela tocilizumaba i sarilumaba do sada je bio kontroverzan. Sastojci koji deluju obično se koriste kod pacijenata koji boluju od reumatskog artritisa. Prema nedavnoj „preprint-studiji“, oni navodno značajno smanjuju smrtnost pacijenata zaraženih kovidom 19.

Vlada Velike Britanije planira da u budućnosti koristi delotvorne sastojke tih antitela protiv korona-virusa. Jedna druga studija je međutim, pokazala da sastojci tih antitela zapravo ne smanjuju smrtnost.

Ivermektin

Postoje oprečne tvrdnje o leku ivermektin (ivermectin). Iako taj preparat, koji se zapravo koristi protiv šuge i infekcije glistama, u Latinskoj Americi ima status „čudotvornog leka protiv korone“, Svetska zdravstvena organizacija i američka FDA ne savetuju da se on uzima. Potrebno je više studija i testiranja kako bi se utvrdilo da li bi ivermektin mogao da bude koristan za prevenciju ili lečenje korona-virusa.

Savez američkih lekara zaposlenih na odeljenjima za intenzivnu negu (Front Line COVID-19 Critical Care Alliance), nakon procene dostupnih kliničkih podataka, dolazi međutim do zaključka da aktivni sastojak može značajno da smanji virusno opterećenje i ubrza oporavak pacijenata s blagim ili umerenim tokom bolesti. U teškim slučajevima, kako se dalje navodi, lek smanjuje potrebu za hospitalizacijom, a smanjuje i mortalitet.

Sredstva za ispiranje usta i sprejevi za nos

Nemačko društvo za bolničku higijenu preporučuje kao prevenciju korišćenje tečnosti za ispiranje usta i grla. Ideja koja stoji iza toga jeste da grgljanje ubija viruse u grlu. Ako su pacijenti zarazni, rizik od zaraze mogao bi na kratko da se smanji.

Portparol te organizacije Peter Valger naglasio je u intervjuu za DW: „Naravno, da tako ne možete dopreti do virusa koji su u ćelijama, ali tu se ne radi o uklanjanju infekcije, već samo o uklanjanju slobodnih virusa koji se, ako se iskašlju ili izdahnu, mogu preneti na druge.“

Isto se odnosi i na antivirusne sprejeve za nos. Do sada se, na primer, raspravljalo o proizvodu Algovir. Konkretni razlog, kako je rekao Valger, bile su preporuke iz studije jedne istraživačke grupe iz Bohuma, ali i drugih naučnika. U epruveti su uspeli da dokažu da su razne vode za ispiranje usta smanjile nivo virusa SARS-CoV-2.

Svetska zdravstvena organizacija i nemačka stomatološka društva od avgusta i septembra preporučuju da pacijenti, pre nego što odu kod lekara, ispiraju usta i grlo odgovarajućim rastvorima. Međutim, strukovna udruženja naglasila su da još uvek nije bilo kliničkih studija koje dokazuju da sredstvo za ispiranje usta pomaže i protiv SARS-CoV-2.

Trenutno je sporno to da li ti rastvori zaista stižu tamo gde se nalazi većina virusa, pokazalo je istraživanje redakcije Korektiv (Correctiv). Studija iz Nemačke, sa 10 ispitanika pozitivnih na SARS-CoV-2, došla je do zaključka da ispiranje usta jednoprocentnim rastvorom vodonik-peroksida nije smanjilo virusno opterećenje.

Remdesivir

Donald Tramp je pio remdesivir nakon što je saznao da ima infekciju koronom, ali efekat tog leka kada je reč o kovidu 19 veoma je kontroverzan. Institut Robert Koh uslovno preporučuje upotrebu.

Američka vlada oslanja se na studije koje pokazuju da aktivni sastojak smanjuje dužinu bolesti. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da nema dovoljno dokaza da bi se preporučila upotreba remdesivira.