U današnje vreme, roditelji često nemaju potpuni uvid u to šta deca rade, tačnije šta gledaju na društvenim mrežama i koje igrice igraju. Samim tim, roditelji, koji dodatno ne istraže koliko je rizično samo dati detetu telefon u ruke, nemaju pojma šta su mu dozvolili.

Gejming industrija je daleko od onoga što je bila pre 20 godina, a roditelji koji nisu u "tom svetu", ređe znaju šta se sada dešava. Moderne igrice, one najpopularnije, u sebi nose skrivene kutije sa plenom (loot boxes), koje trajno mogu da oštete razmišljanje dece, ali i da izazovu ozbiljnu zavisnost, plus mogu znatno da oštete vaš novčanik. Baš je tu caka, zato što većina igara zahteva da se nešto, ali i sve, plati kako bi se napredovalo u istoj.

Prostim rečima, u pitanju je obična kocka. Tako vaše dete, u prividnoj bezbednosti doma okružen porodicom, preko noći postaje zavisnik od kocke.

Prvo je potrebno raščistiti šta se podrazumeva i šta znače uopšte kutije sa plenom.

"Loot boxes" ili kutije sa plenom su funkcije u video igrama kojima se obično pristupa igranjem ili tako što se plati određena suma novca da bi se otvorile. Sadrže "nagrade" koje se dobijaju nasumično, tako da pre otvaranja iste, igrač ne zna šta može da dobije. To je jedna od mikro transakcija za koju se čini kao da ne može da se potroši mnogo novca ili da se stvori zavisnost. Zapravo, zavisnost ne leži u samoj igrici, već u kockanju.

Iako su kupovine u video igrama važan izvor zarade za kompanije, kutije sa plenom pokreću potencijalnu zabrinutost iz perspektive zaštite potrošača. Zbog svojih slučajnih mehanizama nagrađivanja, kutije sa plenom su veoma slične igrama na sreću. Zbog toga se javlja zabrinutost jer je to put koji potencijalno razvija igrača video igra i pravi od njega kockara.

Šta su kutije sa plenom (loot boxes)?

Kutije sa plenom postoje u većini žanrova, uključujući kartice za igranje, igranje sportova ili igre uloga i postoje na svim platformama i distributivnim kanalima, na konzolama (npr. Iksboks, Plejstejšn), PC i preko mobilnih telefona. Često se daju imena specifična za igru ili su označene kao misteriozne kutije, sanduci sa blagom, karte koje se izvlače ili nešto nalik na slot mašine.

Cene ovih kutija mogu znatno da se razlikuju - kako u pogledu igranja, potrebnih za pristup njima, tako i stvarnoj monetarnoj vrednosti koja im je priložena. Ako se pojavi opcija da kutija mora da se plati kako bi joj se pristupilo, uobičajeno je da se cene istih kreću u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. U video igri Overwatch, kutije sa plenom se mogu se kupiti u paketima sa dve kutije koje koštaju 1,99 evra i 50 kutija koje koštaju 39,99 evra.

Glavna razlika između plaćenih karata i ostalih sistema za kupovinu u igri je mogućnost šanse. Uz besplatne kutije, igrači ne znaju šta će dobiti. Neke igre nude isti sadržaj: kupovina kutija, preko ne-slučajne kupovine igara ili samo koriste jednu ili drugu strategiju monetizacije. Kao što su to spomenuli stručnjaci iz oblasti industrije, ovo su poslovne odluke izdavača. S obzirom na probleme oko kutija sa plenom, regulacije i organizacije potrošača, mnogi izdavači igara sve se više udaljavaju od početnih kutija i koriste druge oblike kupovine u igri i drugih poslovnih modela - kao što su pretplate – za ostvarivanje zarade od svojih igara.

Ponekad igrači moraju da se registruju kada započnu sa igranjem. Premijum sadržaj se kasnije automatski zaključava, osim ako se pretplata ne raskine. Ova pristranost opisuje tendenciju nastavka određenog ponašanja nakon što su uložena sredstva, zbog averzije da ti resursi izgledaju rasipno. Istraživanje o kockanju primetilo je da igrači osećaju pritisak da nastave, čak i nakon velikih gubitaka, što je poznato kao čista navlakuša. U slučaju ovih kutija i generalno igre, igrači su uložili vreme i trud i verovatno će nastaviti sa igranjem i plaćanjem, jer je teško proceniti stvarnu vrednost igre i koliko je ko dao novca.

Sistemi za kupovinu u igri su: direktna kupovina predmeta - igrači mogu platiti kozmetičke predmete i predmete koji utiču na igranje direktno, gledanje oglasa – gledaju se reklame u trajanju od nekoliko sekundi kako bi otključali stavke iz igre, vremenski ograničene ponude - igračima se ponekad nude okviri za plen ili drugi sadržaj čije ponude mogu trajati nekoliko dana ili nedelja ili mogu biti trenutne i trajati samo za jednu sesiju igranja ili nekoliko sati ili minuta, virtualne valute - kutije sa plenom se mogu kupiti stvarnim novcem ili kroz virtualne valute u igri. Ove valute se obično plaćaju stvarnim novcem. Postoje različiti oblici virtualnih valuta, poput zlatnika, bodova, kredita, čipova ili bobica.

Deca u dobi od 6 do 15 godina u Evropi igraju video igre na bilo kom uređaju. Pristup video igrama je podstaknut time što su im uređaji na kojima se igra lako dostupni. Pristup video igrama je uglavnom regulisan kroz dobne ocene, kao što su PEGI etikete, koje se zasnivaju na sadržaju igara. PEGI razmatra prisustvo brojnih indikatora, jezik primera, nasilje, droge.

Takođe, prisustvo ovih kutija ne pokreće ocene specifičnosti. Postoje, međutim, igre koje su namenjene deci koje sadrže okvire za plen, a postoje igre koje su namenjene odraslima, a igraju ih i deca.

Istraga Evropskog parlamenta

Evropska unija je pružila niz alata za rešavanje problematičnih praksi i za minimaliziranje potencijalne štete, naročito za maloletnike.

Evropska unija ima, međutim, ograničene zakonske regulative u oblasti politike igara na sreću. Evropski sud pravde je prepoznao posebne karakteristike kockanja opravdavaju dovoljan stepen nacionalne diskrecije u uređivanju sektora koji su uključeni. Zbog toga ne postoji sektorsko zakonodavstvo određeno za sektor u oblasti kockanja. Evropska komisija je ipak uzela nekoliko preporuka na temu kockanja na mreži (uključujući aspekt zaštite mladih igrača).

Printscreen/YouTube

Pogledaj galeriju

Printscreen/YouTube

Pogledaj galeriju

Printscreen/YouTube

Pogledaj galeriju

Printscreen/YouTube

Pogledaj galeriju

Printscreen/YouTube

Pogledaj galeriju

Printscreen/YouTube

Pogledaj galeriju

Printscreen/YouTube

Pogledaj galeriju

Printscreen/YouTube

Pogledaj galeriju

Printscreen/YouTube

Pogledaj galeriju

Printscreen/YouTube

Pogledaj galeriju

Odbor za kockanje se izjasno po tom pitanju da okviri za igranje video igara treba da se regulišu zakonima o kockanju, kao i da ih treba klasifikovati kao "igre na sreću" - što bi ih dovelo do Zakona o kockanju iz 2005. godine. Ako proizvod izgleda kao kockanje i tako se neko oseća, to bi trebalo regulisati kao kockanje.

Ekspertska grupa razvila je razne probleme koji se odnose na kockanje, u rasponu od tematike poput upravljanja integritetom sportskog pranja novca. Evropski parlament je takođe razgovarao o kockanju na mreži i usvojio tri rezolucije o ovoj temi (u 2009. i 2011. godini u kojima je istakao potrebu za jakom zaštitom potrošača) mera za praćenje usluga kockanja na mreži. S druge strane, nekoliko članova Evropskog parlamenta obratilo se parlamentarnim pitanjima Evropskoj komisiji u kojima su se raspitivali o aktivnostima Komisije i planirali da reše pitanje kutija sa plenom. Komisija je odgovorila na ova pitanja i naglasila nedostatak sektorskog zakonodavstva o kockanju EU. Iako je bilo nekih intervencija u oblasti kockanja na mreži i zaštite maloletnika, evropski sindikat još uvek nije prihvatio značajne akcije koje se posebno odnose na tematske okvire pljačke.

Nacionalne zakonske definicije kockanja u Belgiji i Holandiji ne razlikuju se bitno od onih u ostalim državama članicama EU. Oni naročito uključuju elemente šanse i mogućnost da se osvoji nagrada (nagrada) kao definišući kriterijumi. Ključna razlika koja je navela ove dve države da slede drugačiji put leži u interpretaciji zahteva za nagradom. Ove dve države članice EU, Belgija i Holandija su zabranile kutije sa plenom. Nacionalni organi za kockanje u ove dve zemlje smatrali su da kutije sa plenom ispunjavaju sve potrebne uslove da bi se smatrali povezivanjem, dok nacionalna zakonska definicija ne može biti ponuđena na tržištu bez dozvole nacionalnog organa.

I australijski parlament zatražio je ove godine regulaciju upotrebe kutija u video igricama, s obzirom na štetno dejstvo kod dece.