Građani ne mogu da dođu do novca koji su im uzele banke, sve će to na kraju klijenti platiti

Tako da još niko pouzdano ne zna ko je u odobravanju kredita pogrešio i da li bi neko mogao da vrati pare.

Budući da je stav VKS poslat svim nižim sudovima u zemlji kao uputstvo za postupanje, obratili smo se i jednom broju sudova, ne bismo li saznali ko je u pravu - građani koji tuže ili banke.

- Banka je dužna da podatke o troškovima navede u ponudi tako da klijent nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč. Sud u svakom konkretnom slučaju mora ispitati da li je prilikom zaključenja ugovora o kreditu bio ispunjen ovaj uslov - kaže Vrhovni sud.

Kako nam je objašnjeno u beogradskom Apelacionom sudu, ovaj stav shvata se tako da prilikom svakog ugovaranja troškova kredita banka mora ubedljivo, jasno i precizno da objasni koje je stvarne troškove imala. Takođe, ti troškovi ne bi trebalo da zavise od iznosa kredita, već da budu približno isti, bez obzira na iznos. Ipak, VKS je u svom pravnom stavu naveo da "ugovaranje troškova kredita koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu u procentualnom iznosu od glavnice nije zabranjeno".

Da li će takav biti stav svih sudova u zemlji, videće se kada budu počele da stižu prve presude, pošto je do sada postupanje sudova po tom pitanju bilo različito.

Glavna tačka sporenja banaka s jedne, i udruženja za zaštitu potrošača s druge strane je, zapravo, ključna rečenica u pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda da podaci o troškovima kredita moraju biti “jasni i nedvosmisleni” i da klijent “nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč”.

Dok u bankama smatraju da je, kada je reč o troškovima obrade zajma, dovoljno da u ugovoru stoji: “Banka naplaćuje troškove obrade kredita u visini od jedan odsto od iznosa zajma, jednokratno”, u Udruženju bankarskih klijenata “Efektiva” ističu da jasno i nedvosmisleno informisanje klijenta podrazumeva navođenje strukture tih troškova: na primer - 200 dinara za potrošeni papir za štampu, 150 dinara za utrošenu struju, 200 dinara za utrošeni toner štampača...

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije tvrdi da tu dileme nema:

- U obrazloženju VKS je jasno i nedvosmislano ukazano da banka ima pravo da naplati troškove i da je obaveza banke da klijentu ukaže na iznos tih troškova, a ne i na strukturu troškova koje plaća - kaže Dugalić.

- Rešenje Privrednog apelacionog suda u Beogradu od pre tri dana je upravo na ovaj način ukazalo na neosnovanost tužbe klijenta koji je tražio da banka taksativno obrazloži strukturu troškova. Privredni apelacioni sud je to odbacio kao neosnovan zahtev, jer to ne postoji ni u ugovoru koji je klijent potpisao sa bankom, niti u bilo kom zakonu koji reguliše ovu problematiku.

On ukazuje na to da će sve tužbe klijenata protiv banaka pasti na sudu i da će “sve to na kraju platiti građani”.

- Naš savet je sledeći - pošto će građani izgubiti te sporove, da te troškove plate advokati i oni koji su ih nagovarali da tuže banke - zaključuje Dugalić.