Grdosija na Dunavu

Radovi na izgradnji ovog džinovskog postrojenja počeli su 3. decembra 1977. godine, ali nije bilo potrebno, kao u slučaju „Ðerdapa 1“, praviti veštačka jezera, izmeštati naselja i menjati tok Dunava.

Prva faza radova završena je 11. decembra 1987, a 7. februara 1994. godine obavljeno je prvo prevođenje na srpskoj strani prevodnice. Poslednji agregat „Ðerdapa 2“ pušten je u pogon 21. decembra 2000. godine.

Hidroelektrana „Ðerdap 2“ izgrađena je na 863. kilometru Dunava od ušća u Crno more na profilu Kusjak - Ostrovul Mare. Kao i HE „Ðerdap 1“, i ovaj sistem je kompleksan i višenamenski hidrotehnički objekat. Sastoji se od elektrane, dve dodate elektrane, dve prelivne brane i dve brodske prevodnice. Svakoj strani, srpskoj i rumunskoj, pripada po jedan od pomenutih objekata.

Osnovna elektrana, kao građevinska celina, podeljena je na dva jednaka dela, tako da svaka strana nesmetano održava i eksploatiše svoj deo sistema. U osnovnu i dodatnu elektranu ugrađeno je 10 horizontalnih cevnih agregata, ukupne instalisane snage 270 MW. Turbine su Kaplanovog tipa i projektovane za padove od 2,5 do 11 metara. Zapremina jezera je oko 700 miliona kubnih metara. Prosečna godišnja proizvodnja je oko 1.500 GWh električne energije.

Objekat je građen u dve faze. U prvoj fazi su izgrađene dve elektrane sa po osam agregata i prelivna brana. U drugoj su izgrađene srpska brodska prevodnica i dodatna elektrana.

Zbog pravila da međudržavna granica mora da ide maticom reke, nakon što je elektrana završena, posebnim međudržavnim ugovorom, granica je pomerena u korist Rumunije. Sa stare trase je skrenuta nekoliko kilometara ispred objekta i usmerena na mesto između osmog agregata na srpskoj elektrani i osmog agregata rumunske elektrane. Prilikom gradnje „Ðerdapa 1“ granica je takođe pomerena, ali u korist srpske strane.

Glavni objekat je dužine 1.017, širine 78,4 i visine 53,45 metara. Za potrebe hidroelektrane je iskopano 13.500.000 kubika zemlje.

Stručnjaci s pravom kažu da je to betonska superstruktura, za koju je bilo potrebno iskopati 13,5 miliona kubika zemlje, ugraditi 105.000 tona zabetoniranih delova i sve to zaliti sa 2,3 miliona kubika betona. Težina celokupne elektromašinske opreme premašuje sedam miliona tona. Samo blok generatora, koji se sa montažnog platoa u agregatnu jamu prenosi u jednom komadu, iznosi 450 tona. Montaža prvog agregata trajala je 26 meseci, a kod svakog narednog vreme se sukcesivno skraćivalo.

 

Da bi se izgradio ovakav objekat, u priobalnom području na srpskoj strani Dunava trebalo je izgraditi 643 objekta i 25 kilometara magistralnog puta. Podaci o proizvedenoj električnoj energiji pokazuju da su sredstva koja su uložena u taj objekatapsolutno opravdana. Značajnu korist od ovog objekta imaju i dunavski lađari, koji su izgradnjom objekta dobili bezbednu deonicu za transport robei sve veći broj turističkih brodova koji obilaze Dunav i njegovu okolinu.