Hiljadu puta ste čuli za Brajevu azbuku ali ne znate za šta se koristi? Ovo pismo pomaže najugroženijima!
Kad neko doživi veliku nesreću da oslepi, veoma mu teško pada i to što ne može da čita.
printscreen/youtube
Pomislite samo šta vama znače knjige! Ljudi su ovo odavno shvatili i pokušali da pronađu način da i slepi mogu da čitaju.
Još 1517. postojao je sistem urezivanja slova u komade drveta koje su slepi mogli da pročitaju pipanjem, zato što su vrhovi prstiju kod čoveka veoma osetljivi. Stvoreni su kasnije i mnogi drugi sistemi u kojima su korišćena ispupčena slova. Ali svi oni imali su jedan veliki nedostatak: slepi su mogli da nauče da čitaju, ali ne i da pišu, jer nisu mogli da vide šta su napisali.
Zato je 1829. godine Luj Braj, i sam slep i učitelj slepih, izmislio takav sistem da su slepi mogli i da čitaju i da pišu pomoću jednostavne naprave.
Brajova azbuka sastoji se od znakova u vidu tačaka. Zamislite jednu pravougaonu tablicu. Na ovoj tablici poređane su ispupčene tačke od jedan do šest; ima tri reda i u svakom mogu biti po dve tačke. Brajova azbuka sastoji se od ovih tačaka, različito raspoređenih. Pošto su moguće 63 kombinacije, to postoji cela azbuka, kao i pravopisni znaci, znaci za skraćivanje, itd. Na primer, slovo A u Brajovoj azbuci sastoji se od jedne tačke u gornjem levom redu, dok V predstavljaju dve tačke, jedna ispod druge u dva gornja reda sa leve strane. (Treba zapamtiti da postoje tri vodoravna reda sa po dve tačke u svakom.)
Brajova azbuka je najrasprostranjenija i pomogla je mnogim slepim ljudima da osete zadovoljstvo što mogu da čitaju i pišu. Danas postoji blizu stotinu časopisa i novina koji se štampaju Brajovom azbukom. Slepima se pomaže i pomoću zvučne knjige. To je knjiga čiji je tekst snimljen na gramofonsku ploču ili magnetofonsku traku. Postoje zvučne knjige namenjene slepoj deci.