Isekao je zavetni hrast na Koridoru 11, a evo šta se desilo sa drvosečom najpoznatijeg drveta u Srbiji

Tri godine nakon obaranja "svetog" drveta na Savincu, Jovčiću se nije ništa loše desilo pa i dalje seče drva za ogrev a ponavlja ono što je rekao i jula 2015. godine: "Pošteno sam uradio posao za koji su me zvali, zašto bih se plašio“.

- Jeste, bilo je svakakvih priča da će me snaći ovo ili ono jer je to bio sveti hrast-zapis, ali ni tada ni sada nisam se plašio. Kakve kletve, kakvi bakrači u 21. veku! Verujem u pošten rad i da ako pošteno činiš, da ti se neće vratiti loše. Evo, tri godine je prošlo, sem što se stari, ništa se ni meni ni mojima nije desilo loše. Od tada sam oborio još mnogo stabala raznih gabarita i za razne namene, ali sam dobro zapamtio i dalje to tvrdim, hrast na Savincu nema šanse da je bio star šest vekova, već upola manje. Tako su pokazali godovi, a unutrašnjost drveta bila je tako suva da bi se i sam osušio i pao za manje od 20 godina - priča Jovčić, podsećajući da je i SPC dala saglasnost da se savinački hrast poseče.

Šta je bilo sa ostacima drveta, Jovčić kaže da ne zna. Prema jednim informacijama koje je čuo, jedan deo drveta je odnet u manastir Žiču, dok su, kako navodi, dva najbolja i najzdravija stuba preneta u portu Crkve na Savincu.

Mediji su, međutim, samo nekoliko meseci nakon obaranja stabla koje je u jednom trenutku zaustavilo izgradnju koridora 11, otkrili da su panjevi 40 metara visokog hrasta zapravo razbacani po livadi preko puta crkve u tom selu, pa se ispostavilo da je sveti hrast zapravo zaboravljen jer se u međuvremenu odustalo i od konzervacije njegovih ostataka da bi bili svojevrstan spomenik istoriji takovskog kraja.

- Naravno da ga niko nije dirao, ni grančicu nije hteo da uzme za potpalu jer kletva hrasta kaže da bi tako navukao nesreću na svoju kuću - objasnili su žitelji Savinca zašto panjevima posečenog hrasta nisu ni prilazili niti su ih pomerali.

Gotovo dve godine pre nego što ga je Jovčić oborio raspravljalo se šta učiniti sa hrastom. Dok je predsednik Vlade, u to vreme Aleksandar Vučić, upozoravao da bi „zaobilaženje“ trase i na taj način spasavanje drveta koštalo nekoliko desetina miliona evra, tadašnji ministar građevine Velimir Ilić smatrao je da bi pasarela koja bi poštedela hrast koštala tek par stotina hiljada evra. Konačno, ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović je presekla da se hrast seče, da bi drvoseča iz Belanovice bio neposredni izvršilac.

- Od seče drveća živimo moji i ja. Vodim računa o ljudima koji su sa mnom dok radimo jer posao u šumi nije samo naporan nego i opasan. O tome brinem, da bude bezbedno i pošteno, a ne o svakakvim pričama. Pa valjda će taj autoput doneti dobro ljudima koji tamo žive - zaključuje sagu o hrastu Dragan Jovčić.