Ispovest protivgradnog strelca iz Čačka: Ispalio sam osam raketa, tri su pogodile selo, a jedna pala u fabrički krug
Zastarela oprema opasna za protivgradne strelce, zaposleni koji na smeni borave po 15 dana ulažu nadljudske napore kako bi obavljali svoj posao
RINA
Čačansko selo Miokovce pogodili su pre nekoliko dana jako nevreme i grad, koji su napravili ogromnu štetu na velikim voćnim zasadima. Vojkan Tomić, protivgradni strelac čija se stanica nalazi u tom selu, rekao je da je tog popodneva bilo gore nego ikada ranije.
- Prošlih godina smo isto imali grad koji je bio ogroman i uspeli smo da dejstvujemo, ali ove godine je bilo gore. Ispalio sam 10 raketa, u prvom naletu dve ka Ovčaru i osam prema Gornjoj Gorevnici. Od tih osam, tri su mi poletele iz lansera i pale u selo. Moja raketa je pogodila i fabrički krug „Domisa“. Nešto se prespojilo u upaljačkoj kutiji i prosto nemaš kontrolu nad raketom. Nisam ni ja ovde bezbedan. Kada udari grom, moram da pobegnem iz kućice i zalegnem, jer je žica stara 40 godina, korodirala je i ne može da sprovede grom u zemlju. Pričao mi je kolega iz Prijevora da je jednom udario grom i žice su se skroz usijale. Ovde imam „Poliesterove“ rakete dugog i kratkog dometa, one su malo kvalitetnije. Ove rakete koje proizvodi korporacija „Trajal“, te tri su mi izletele iz lansera i pale na zemlju, od kojih je jedna završila u „Domisu“ - objašnjava Tomić.
Prema njegovim rečima, polovina strelaca iz Čačka zbog repetitora nema komunikaciju sa centrom iz Užica.
- Treba da se stavi jedan predajnik, jer pola Čačka ne čuje centar. Tako je bilo i tog dana, strelac sa Rajca pita da li neko čuje komandu, ja sam je čuo i morao da mu komandujem - kazao je Tomić.
Inače, Radarski centar u Užicu na Jelovoj gori radi u veoma teškim uslovima. Tamo je vreme stalo u Titovo doba: signal mobilnih operatera je slab, kada nestane struje nema agregata, pa ni interneta, računarska oprema je prastara i dolazi do zastoja. Na Jelovoj gori je, pričaju strelci, instaliran radar proizveden 1979. godine sa rokom trajanja od 20 godina, ali još je u upotrebi. Zaposleni u tom centru s mukom održavaju sistem i često zbog nestašice struje i presporog sistema koordinate i azimute izračunavaju ručno, trouglom i šestarom, kao pre 50 godina.
Radarski toranj je i spolja oštećen jer je zaštitnu ceradu uništio vetar, tako da zaposleni koji na smeni borave po 15 dana u toj isturenoj „karauli“ ulažu nadljudske napore kako bi obavljali svoj posao.