Jedan čovek me je toliko ponizio da me je oblio hladan znoj, a od sramote sam izašla iz prevoza!

Zapravo su autobusi i tramvaji ovde savršena metafora života - sve se svodi na brobu za opstanak, a određene jedinke ne prezaju ni od čega da bi sačuvale sebe. Makar to značilo i da te izguraju iz autobusa u kom si bio pre njih, samo da bi ušli.

Naravno, nekada se sretnu i zanimljivi, prijatni ljudi željni da vam pomognu, ali nekad u prevelikoj želji - jednostavnu preteraju! Bila sam nedavno žrtva takvog događaja, u kom me je jedan muškarac osramotio za vek vekova, premda najverovatnije iz dobre namere.

Ali, kako beše ona poslovica - put do pakla popločan je dobrim namerama. Pa, bila sam svedok toga - jedan fin gest odveo me je pravo u deveti krug pakla, to jeste u sramotu razmera "Zemljo, otvori se".

Začudila sam se, jer sam u srednjim 20-im i nema razloga da im iko ustaje, te sam mu kratko odgovorila "Ne". Ipak, on je nastavio da insistira da sednem, a ja sam nastavila da insistiram da ne sednem. To je potrajalo više od minute, a onda je on veoma glasno upitao: "Pa zašto ne želite da sednete?".

Odgovorila sam: "Pa, zašto bih želela da sednem?", na šta mi je on uzvratio, opet vrlo glasno: "Zato što ste u DRUGOM STANJU!"

Kako ja nisam trudna, šokirala sam se i mucajući izustila da nisam u drugom stanu, nakon čega jermoj i njegov razgovor utihnuo, a ja izletela iz tramvaja na prvoj stanici, kako bih se spasila sramote koju sam tada osetila i pogleda stotinjak ljudi koji su zurili u mene, odmeravajući me.

Prvo mene, pa moj stomak, ne bi li utvrdili činjenično stanje stvari... A činjenično stanje stvari je da nisam trudna, čak ni nemam značajan višak kilograma, ali eto - neko je rešio da moj stomačić deklraiše kao trudnički i pošteno me izblamira!