Katolička sestra iz pakla, Tatjana Kecman: Utroba mi se prevrtala pri ulasku u logor 

Publika koja je gledala film „Dara iz Jasenovca“ ulogu Tatjane Tanje Kecman poredi sa najstrašnijim likovima iz horor filmova. Hrvati govore da je svesno želela da jednu časnu sestru prikaže najgore moguće, a Srbi da im je zaledila krv u žilama. Glumica za „Alo!“ objašnjava da je odigrati ovu ulogu bio veliki poduhvat, ali i da je ponosna na nju.

Kako kaže, za ovu ulogu morala je iz sebe da izvuče najgore.

- Teško je bilo useliti taj lik u sebe. Ja sam pokušavala da nađem neko zrno ljudskosti u njoj. Razmišljala sam o njoj i njenoj prošlosti, kako je živela, šta joj se dešavalo, da je rasla i stasala u strahu i smrt je bila svuda okolo. Plašila se nadređenih i od svega toga je i ona poludela. To apsolutno ne opravdava zlodela koja su radili, ali morala sam da svoj lik nekako branim, da nađem razumevanja - kaže Adžićeva na početku razgovora za „Alo!“.

Stresna je bila i sama priprema za ulogu.

- Sećam se kada sam prvi put pročitala tekst, mama me je sutradan pitala kakav je i ja sam krenula da joj pričam, ali nisam mogla da nastavim, jer su suze same navirale, nisam mogla da sastavim rečenicu. Nakon toga, krenula sam sa istraživanjem, išla u Udruženje kozaračke dece, razgovarala sa onima koji su preživeli logore. To kopanje po istoriji i njihovim uspomenama bilo je jako bolno i teško - kaže Kecmanova.

Kako objašnjava, iako ima dosta iskustva, nikada nije igrala nekoga ko je toliko dalek od prave nje.

- Ne može normalan čovek nikako da pojmi kako neko može presuditi na taj način deci. To će ostati jedna velika nepoznanica, jednostavno, bila je luda žena i to je to - kaže ona.

Na društvenim mrežama pojavili su se komentari da je njen lik podseća na časne sestre iz horor filmova, te da iz plavih očiju kao da izbija pravo zlo. Kako kaže, takvi komentari za nju kao glumca pravi su kompliment.

- Prijatelji koji su gledali film nisu me prepoznali, kao ni pratioci na društvenim mrežama. Kažu da ne mogu da je povežu sa mnom, što je meni izuzetno drago. Nisam mogla da pretpostavim takve reakcije. Svako od nas ima neki svoj krug ljudi kojima veruje i moji prijatelji kojima ja verujem, svi su duboko potreseni i kada su mi prepričavali utiske, nisu mogli da nađu reči da opišu ni ceo film, ni moju ulogu - kaže ona.

Atmosfera logora nikoga nije ostavila ravnodušnim, a kako otkriva naša sagovornica, svaki put kada bi išla na set, osećala je da joj se prevrće utroba.

- Sećam se kada sam prvi put dolazila na set i prvi put prošla ispod onog natpisa „Jasenovac“. Nemoguće je proći ispod toga, a da vam se ne prevrne cela utroba. Kasnije smo se malo navikli svi mi, ali ne može to da prestane da bude strašno. Spaslo nas je to što smo se svi trudili da budemo što pozitivniji, da se posle snimanja opustimo, da likove i strahote koje igramo ostavimo na setu. Jako smo se zbližili svi, i verovatno je to pomoglo da ne odemo sa čirom kući - priča Kecmanova za „Alo!“.

Nauk za budućnost!

Za Tatjanu ovaj film je lekcija i nauk za buduće generacije.

- Film jeste težak, ali to je jedna priča koja je ispričana i bilo bi izuzetno važno da posebno mlađe generacije iz njega ne nauče mržnju, da se ta mržnja ne produžava. Ne sme zlo da se gaji. Neobično je važno da nauče i shvate da, bez obzira koje vere i nacije, čoveka ceniš samo po tome da li je čovek ili ne. I ako to budu naučili, onda smo nešto dobro napravili - zaključuje naša sagovornica.

Sumanuto je reći da smo filmom bacali ljagu na sve Hrvate

Kako kaže Tatjana Kecman, suvišni su komentari da cilj filma nije bio da se probudi saosećanje prema narodu koji je stradao, već da se baci ljaga na ustaše i sve Hrvate.

- To su sumanute misli i sumanuti komentari. Pre bih rekla da su upitne njihove kritike i namere. Niko od nas ko je radio na filmu to nije želeo. Ako oni to tako čitaju, s tim se ne možemo boriti - kaže sagovornica „Alo!“.

Upravnica logora bez trunke ljudskosti 

Tatjana Tanja Kecman u filmu „Dara iz Jasenovca“ tumači lik časne sestre Barte Pulherije, šezdesetogodišnje časne sestre, ozloglašene po svojim postupcima prema deci. Bila je upravnica logora, a kao svastika Mile Budaka, ustaškog ministra i ratnog zločinca, uspela je pri kraju rata da pobegne u Austriju.