Ko od lekara ode u inostranstvo, gubi radno mesto u Srbiji

Medicinski radnici iz Srbije ne mogu više da uzmu neplaćeno odsustvo i odu u Nemačku, Norveškui druge zemlje da rade, a da ih u našoj čeka siguran posao.

Kako se nezvanično saznaje u Ministarstvu zdravlja, svi zdravstveni radnici koji žele da odu u druge zemlje da rade, prvo u ustanovi u kojoj su trenutno zaposleni, moraju da prekinu radni odnos. 

Ovo pravilo važi od pre par meseci.

- Nije korektno da neko ovde zauzima mesto a da radi u drugoj zemlji - kažu u Ministarstvu zdravlja.

Van granica naše zemlje trbuhom za kruhom, najviše odlaze medicinske sestre i tehničari, a zatim lekari opšte medicine, pa internisti, radiolozi, anesteziolozi i hirurzi.

Godišnje se za te potrebe, kako nam je rečeno u Ministarstvu zdravlja, koje se poziva na podatke Lekarske komore, izda oko 800 sertifikata dobre prakse. Od ovog broja treba oduzeti nekolicinu lekara koji samo vikendom odlaze na rad u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, a kojima je, takođe, neophodan ovaj sertifikat.

Ova nova mera, trebalo bi da zadrži medicinske radnike u Srbiji koja je, inače, najveći donator donator radne snage u zdravstvu.

Naše sestre, naime, najviše odlaze u Nemačku, kao i lekari (32,5 odsto) gde, kao i u Austriji i Švajcarskoj nije potrebno polaganje dodatnog ispita odnosno nostrifikacija diplome, osim jezika. Zatim, u Sloveniju (14,3 odsto), Norvešku (6,5), Veliku Britaniju (6,2), Austriju (5,2)...

U poslednje vreme povećan je broj onih koji popunjavaju mesta u zdravstvenim ustanovama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Saudijskoj Arabiji...

Trend odlaska lekara iz Srbije znatno se povećao 2012. godine. Usled toga, a i zbog toga što nam veliki broj odlazi u penziju, u pojedinim granama medicine beleži se deficit zdravstvenih radnika, tako da se konstantno pominje da uskoro neće imati ko da nas leči.

Rezultati istraživanja "Migracija zdravstvenih radnika iz zemalja Zapadnog Balkana - analiza uzroka, posledica i politika'' koje je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" predstavio pokazali su da zdravstvene radnike na odlazak u druge zemlje najviše teraju niska primanja, nemogućnost zapošljavanja, nezadovoljstvo poslom, životom i položajem lekara u društvu, nepostojanja uslova za usavršavanje i razvoj karijere, loši uslovi rada, loša organizacija i nepotizam.

Isto istraživanje je pokazalo da je više od 75 odsto lekara zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije u nekom trenutku svog života razmišljalo o odlasku iz zemlje a ovom koraku razmišljali su i lekari specijalisti, i lekari koji su tek na specijalizaciji, ali i doktori medicine.