Svet ostaje bez najvažnijeg resursa u borbi protiv pandemije, nismo spremni za ono što dolazi
Zašto se brojke toliko razlikuju od države do države, koliki je uticaj različitih zdravstvenih sistema u borbi protiv bolesti i broj preminulih? Kakva je situacija na Kosovu i Metohiji?
Privatna arhiva
O zdravstvenim sistemima u svetu, njihovim manama i prednostima za Alo.rs govorio je profesor infektologije sa Medicinskog fakulteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Radoslav Katanić.
"U zapadnoj Evropi, Americi i u Britaniji sistem porodične medicine uopšte nije loše zamišljen, i omogućava da lekari u svom regionu, delu grada, imaju apsolutnu kontrolu nad bolestima svih uzrasnih grupa. Međutim, taj sistem se povezao sa smanjivanjem broja ležećih postelja u bolnicama, forsirajući visoko specijalizovane grane medicine, što je jedna od mana ovog sistema."
Profesor Katanić ističe da usled velikog porasta zaraženih od korona virusa oni nisu mogli da odgovore adekvatnim kapacitetima, odnosno da ih hospitalizuju na vreme.
"Još jedna mana i bitnija stvar ovakvog zdravstvenog sistema je ta da nisu mogli ni da odgovore kadrovski. Oni su naime, epidemiologiju i infektologiju stavili u zapećak.
Ono što je neophodno u ovakvim situacijama, i u doba pandemije, koje će se svakako ponavljati jesu vrhunski epidemiolozi, i odmah nakon njih infektolozi, kojih svuda po svetu ima sve manje.
"Prednost ovog sistema je što su napravili visoko specijalizovane bolnice i laboratorije, za neke druge grane medicine, a infektologiju potisnuli u drugi plan, što se pokazalo kao velika greška. "
Mišljenje profesora Radoslava Katanića je da naš zdravstveni sistem donekle nosi istu manu, ali da je situacija bolja nego u zapadnim zemljama.
NEMAČKA, VELIKI BROJ ZARAŽENIH I MALA STOPA SMRTNOSTI
KOSOVO I METOHIJA
Nasuprot Srbije, na Kosovu i Metohiji, prvi oboleo slučaj desio se skoro tri nedelje kasnije.
Dovodi se u pitanje da li će građani KiM tek sada doživeti ekspanziju virusa i koji su ključni razlozi za nešto kasniju epidemiju.
"Osnovni razlog je odsustvo velikog broja studenata, skoro 10.000. Gradovi na KiM su skoro pusti bez njih. "
Drugi i jako važan razlog je, kako profesor navodi, mlađe stanovništvo za razliku od svih regiona u našoj zemlji.
ATIPIČNE MERE PONAŠANJA U SVETU
Kada je borba sa epidemijom krenula, prva se izdvojila Švedska po atipičnom modelu ponašanja usled takve zaraze. Njihova Vlada smatrala je da strožije mere i potpuna izolacija nisu bile potrebne, što je kasnije dovelo do potpunog fijaska i naglog porasta obolelih.
"Zemlje Skandinavije na čelu sa Švedskom doživele su tipčan italijanski scenario. Oni su uveli najstrožije mere sa zakašnjenjem od skoro dve, tri nedelje, kada je broj zaraženih već bio zabrinjavajuć."
"Brojke u Srbiji se smanjuju i to uliva optimizam"