Leči glavu, kosti i pluća! Odraslima naplaćuju 500 dinara po litru, za decu ništa, a bolesnici su posebna priča

*Jedina rasa bivola na celom Balkanu

*Starina se nada povećanju broja grla

*Sada ih ima 25

 

Sulejman Ibraimi (76) iz sela Buštranje kod Preševa jedan je od poslednjih poljoprivrednika u Srbiji koji na svom imanju ima bivolice, životinje papkare koje podsećaju na goveda, ali koje se ne ubrajaju u njih. I ne samo to, ove bivolice su rudnik zdravlja, o čemu se malo zna.

Porodica Ibraimi se, inače, nada da će od države dobiti podsticajna sredstva za očuvanje ove autohtone rase, koja je na jugu Srbije poznata kao "gala", i za koju stručnjaci ovdašnjih veterinarskih stanica kažu da je jedina na Balkanu.

Bivolica u Srbiji ima još u rezervatu Zasavica, a u domaćem uzgoju samo u okolini Preševa i Bujanovca. Ibraimijevi već više od jednog veka čuvaju bivolice, a godinama unazad kod njih dolaze ljudi po maslo i mleko, koje koriste za lečenje reume ili plućnih bolesti.

- Maslo se koristi kao lek protiv glavobolje i reume, a mleko od bivolica je dobro za one koji imaju astmu ili bronhitis. Litar prodajemo po ceni od 500 dinara, a za decu poklanjamo. Ranije nismo naplaćivali ništa kada je za lek, a danas ljudi insistiraju da plate, jer znaju kako se teško živi od poljoprivrede - kažu oni i dodaju:

- U našem selu jedino mi čuvamo bivolice, dok su ih svi ostali odavno prodali. Umesto njih neki su počeli da čuvaju krave simentalke. Većina u Buštranju, kako Albanaca, tako i Srba, u potpunosti je ispraznila svoje štale i počela da se bavi unosnijim poslovima, a mladi su nam otišli u inostranstvo. Mleko bivolica je veoma jako i za kratko vreme njihovo mladunče, koje mi zovemo "čukče", može da dostigne težinu od 120 kilograma. Mladunci su 450 evra, a odrasla bivolica i do 1.000 evra - priča Ibraimi.

Bivolice su veoma jake i izdržljive životinje, ali skromne kada je o ishrani reč. Otporne su na bolesti i retko se razboljevaju. Voda, bare i virovi su im omiljeno mesto, i kada tamo krenu teško ih je odvratiti, jer su veoma tvrdoglave i nepopustljive.

- Vodu vole iznad svega i kad je nađu po dva sata ne mogu da ih isteram odatle. Kada sam bio dete, pamtim jedan par upregnutih bivolica koje su sa sve zapregom ušle u vodu da se hlade. Otkako znam za sebe, ja sam sa bivolicama, i danas u ovim godinama, teram ih na ispašu, ponekad ih ostavim, a one same dođu kući. Sin nastavlja porodičnu tradiciju, tako da se nadam da ćemo uz podsticajna sredstva imati makar 50 grla umesto sadašnjih 25 - očekuje Ibraimi.

Meso bivolica je takođe veoma kvalitetno i zdravo. Spada u grupu crvenih mesa i neuporedivo je kvalitetnije od mesa goveda. Sulejmanov sin Ibraim Ibraimi, pokazuje sir od mleka bivolica, ručno odvojen maslac, kao i kiselo mleko, koje se zbog visokog procenta masnoće i gustine jede viljuškom, a ne kašikom.

- Maslac i sir pravi majka, po starinskom receptu, a moja žena tek uči kako se to radi. Mi živimo isključivo od poljoprivrede, stočarstva i zemljoranje, a bivolice su nešto imamo ne samo zbog zarade već i zbog tradicije i ljubavi - dodaje Ibraim.

Bivolice su u Srbiju doveli Turci nakon osvajanja ovih krajeva. Na području Preševa i Bujanovca, naročito Bujanovačke banje, bivolice su nekada bile veoma brojne. Koristile su se za vuču i vršidbu, dok danas predstavljaju pravu atrakciju zbog svoje jedinstvene pojave.

BONUS VIDEO: Bili smo u "karton sitiju" ispod Pančevačkog mosta