Ljudi ga obožavaju, njegove pesme zna svaki zanatlija i gazda, sa svojih 10 prstiju izgradio je malo carstvo kod Obrenovca, a rođen je s teškom fizičkom manom (FOTO)
Malo ko je kao Milanče Radosavljević svojim pesmama zavirio u sokake, vinograde i ljudsku dušu. U njegovim stihovima opevana je Kolubara, žene plave kose i kućno ognjište.
RINA
Ali da bi postao pevač kog vole sve generacije Milanče je prošao težak životni put. A oni hitovi koji krase ovu muzičku legendu, zna ih svaki zemljoradnik, zanatlija i gazda su "Dao bih ovo malo života", „Jedna žena plave kose“, "Za ljubav sam mladost dao", kao i "Anđelija ti si srcu najmilija“.
“Ja sam vam ratno dete. Moja majka je 1944. godine pobegla preko dva brda u Vranić i mene tu rodila. Od oca sam nasledio talenat za muziku, on je svirao sve instrumente osim harmonike i iako smo bili siromašni, u našoj kući je uvek bilo veselo“, kaže Milanče Radosavljević pevač iz naroda za ageniciju RINA.
Retki su oni koji znaju da je Milanče Radosavljević rođen sa paralizom šaka i da one dugo nisu normalno funkcionisale i upravo to je bio razlog zašto niko od učitelja harmonike nije hteo da ga primi u svoju školu kad je kao dečak obilazio mnoge od njih ne bi li mu ko pokazao po neku notu.
„Sećam se da sam nekoliko puta pitao jednog istog učitelja, Dragan se zvao, da me primi u školu za harmoniku i on nije hteo, govoreći mi da ne mogu normalno ni kašiku da držim, a ne da sviram instrument. Ali meni kao da je neko ugradio čip, samo sam hteo da se bavim muzikom i nisam odustajao. Uz puno truda i odricanja postao sam harmonikaš, ali i pevač. Na moju radost, ali i onih koji moje pesme slušaju godinama unazad“, rekao je Milanče.
Iako je mogao da bira stranu sveta na kojoj će živeti, odlučio je da ostane u mestu Barič kod Obrenovca, gde je od svog muzičkog dinara sagradio kuću, a osim što je dokazano dobar pevač on je napravio i brojne poljoprivredne mašine koje mu koriste pri radu na imanju od kog ne beži.
„Sve što sam zarađivao uložio sam u kuću, jedna svirka – kupim prozor, od druge kupim vrata i sve tako u krug dok se žena i ja nismo skućili. Imanje nikad nisam zapostavio, znao sam nekad da u četiri ujutru dođem sa svirke, a ustanem u šest sati, sa radnicima oberem kukuruz. Sad držim oko 40 ovaca i ovnove za priplod. Sa svojih deset prstiju napravio sam spravu za razbacivanje đubreta, kao i grtalicu za sneg koja se prikači za traktor i od tih mašina jedino nemam kombajn“, ponosno priča Milanče.