Ljudi masovno bacaju hranu, a razlog je posebno jeziv!
Stravični podaci istraživanja
Tone hrane u Srbiji svakodnevno završe na đubrištu, umesto da se njome nahrane gladni, pa tako četvoročlana porodica godišnje baci 140 kilograma hrane, što je oko 40.000 dinara.
To je pokazala analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine, koji je uradio istraživanje.
Ostajemo bez svima omiljene namirnice! Uskoro je neće biti po prodavnicama! Srbi, spremite se!
AUTOR: Alo.rs/Telegraf/A.M. DATUM I VREME: 27.08.2019. 15:36 - 28.08.2019. 08:30 Treba se spremiti Prodavnica, Foto: Alo!/ Masanori Jošida Možda nije očigledno kada odete u supermarket, ali industrija izvoza i uvoza banana je velikom problemu i bori se sa opakom bolešću, koja pogađa ovo tropsko voće.
- Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 litara), a najmanje voće (5,7 kilograma) i povrće (5,33 kilograma). Kada bi se sva hrana koja se u Srbiji baci u roku od godinu spakovala u dostavne kamione, kolona koju bi formirali protezala bi se od Subotice do Kragujevca - navedeno je u saopštenju.
Hrana se u Srbiji baca iz mnogo razloga - zato što se pokvari (67 odsto), zato što članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17 odsto) ili zato što građani misle da nije bezbedna (11 odsto).
Međutim, sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju hrane jer uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima.
PROČITAJTE JOŠ:
- Da bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati i za sada nepoznate količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, kao i otpad iz ugostiteljskih objekata - kažu u Centru.
Nažalost, bacanje hrane postalo je globalna epidemija, koja izaziva da više od 30 odsto proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se ispuštajući metan, jedan od najopasnijih gasova koji izaziva efekat staklene bašte.
Kompanije mogu da doniraju viškove
Mnoge trgovinske kuće i ugostiteljski objekti koji su svakodnevno imali velike količine viška neupotrebljene hrane do sada su, iako donatori, imali problem da je poklone zbog toga što su plaćali PDV na donaciju u hrani ukoliko su ostvarili pravo na povrat prethodnog poreza. Sada, ukoliko višak hrane predaju bankama hrane, tih nameta nema.
BONUS VIDEO: Klinac u srpskom marketu isprobavao proizvode, a onda ih iskorišćene vraćao na mesto