U manastiru Tumane ispod nogu Svetoga nađena je sasušena trava i cveće, a staklo je bilo zaključano, a onda smo osetili njegovo prisustvo

Nekoliko nedelja pre praznika otvorene su mošti svetitelja da bi se uzele mere za novo odjejanije. Ništa to ne bi bilo čudno, da ispod nogu Svetoga nismo jasno našli sasušenu travu i cveće. Odakle trava u kivotu? Kako je tu dospela, kada je uvek zaključano staklo? Setili smo se narodnog predanja koje se vezuje za ime Svetog Vasilija.

Jedini mogući odgovor bio je - svetitelj hoda. Svi smo tom prilikom bili radosni zbog očiglednog znaka da je ne samo sa nama uvek, već i među nama. Sa narodom kome je potreban, koji mu veruje kao Božjem čoveku. To je Sveti Zosim, tih i skriven, a uvek prisutan. Čovek o kome ne znamo ništa sem imena. A znamo da je uvek tu kada nam treba, bez ustezanja mu se obraćamo, tražeći mu i dobijamo. Brzi smo u potrebama, nikakvi u blagodarenju. Oprosti nam, Svetitelju, slabi smo, ali smo tvoji.

Koliko je proslavljen Sveti Zosim Tumanski svojim čudima, govore nam i strani i naši putopisci još u 19. veku. Nijedan od njih koji je posetio i opisao Tumane nije preskočio činjenicu da je upravo Svetitelj taj koji privlači narod ka Manastiru svojim čudima. Hvala mu, jer nas i danas ne zaboravlja.

Knjiga „Manastir Tumane, čudo ljubavi Božije“ biće na svim bolje snabdevenim kioscima 8. novembra po simboličnoj ceni od 199 dinara. Narednih dana u „Alo!“ čitajte feljton u kojem će biti predstavljeni delovi knjige.