Milica bi danas imala 23 godine, a reči njenog oca na današnji dan kada je ubijena razaraju srce
Trogodišnja Milica Rakić, koja je nastradala u NATO bombardovanju, postala je simbol razaranja Srbije, a danas, kada se obeležava dvadeset godina od njenog ubistva, meštani Batajnice odlučili su da organizuju pomen u njenu čast. Oni će se okupiti u 21.30 u lokalnoj crkvi, a potom prošetati do mesta gde je geler pre dve decenije usmrtio malu Milicu.
privatna arhiva
Bojan Sekulić, najbolji drug Miličinog rođenog brata, kaže za „Alo!“ da njena žrtva nikad neće biti zaboravljena i da će Milicu uvek nositi u srcu.
- Uz blagoslov porodice odlučili smo da obeležimo dvadeset godina od Miličine smrti, koja nije uspela ni da udahne život, jer ga je NATO brutalno prekinuo. Zato ćemo mi umesto nje u povorci prošetati od parka koji nosi njeno ime, a u kojem ona nije doživela ni da se poigra, do zgrade u kojoj je stradala. Naše okupljanje je neće vratiti, ali niko nam ne može zabraniti da je se sećamo. NATO joj je ukrao život i detinjstvo, a mi ćemo pričati našoj deci o ovoj tragediji, a oni svojim potomcima, da se Milica nikada ne zaboravi - kaže Sekulić sa tugom u glasu.
Pročitajte još:
Glavna ulica u Batajnici biće zatvorena tokom šetnje, a građani će nakon održanog govora, upaliti sveće i otići do Miličinog doma, u kojem je poginula.
- Naš skup će biti apolitičan, ali svakako ćemo poslati poruku da Srbija nikada ne sme ući u NATO. Osiromašeni uranijum je ostavio posledice i čini se da vlada epidemija malignih bolesti. Nažalost, i Miličina majka je obolela od raka - kaže Sekulić.
Na dvospratnici u kojoj živi porodica Rakić i posle dvadeset godina su vidljivi tragovi od gelera koji su ubili Milicu.
Njen otac nam otvara vrata stana na drugom spratu i sa bolom u glasu kaže da mu nije do priče.
- Razumite me, ne mogu. Mnogo nam je teško - rekao nam je Miličin otac Žarko Rakić.
Komšija Dušan Kasagić se sa suzama u očima priseća trenutka kada je saznao da je bomba pogodila njegovu malenu komšinicu.
Pročitajte i ovo:
- Kad sam dotrčao do Rakića, Milica je još davala znake života, a njena majka je pala u nesvest od šoka. Ugledao sam i Vojislava Šešelja, koji je dojurio u šortsu i papučama. Odmah su došle policija i Hitna pomoć, i inspektori su tiho rekli da je „devojčica gotova“. Znate, iste večeri geler je pao i u obližnju kuću, pored kreveca jedne devojčice. Sva sreća da je porodica bila u podrumu, pa su preživeli - kaže Kasagić, dok komšinica Jelena Kostur uverava da su nakon Miličine smrti komšije odlučile da do kraja bombardovanja ne izlaze iz skloništa.
- Mnogo smo se uplašili i do kraja NATO agresije nismo izlazili iz podruma. Naravno, neki od nas morali su da idu na posao. Živeli smo u velikom strahu i samo smo zahvalni Bogu što nije bilo više žrtava - kaže gospođa Kostur.
Otac redovno obilazi grob
Večnu kuću male Milice, prema rečima zaposlenih na groblju u Batajnici, redovno obilazi otac pokojne devojčice.
- Ranije je i majka gotovo svakodnevno dolazila, ali koliko čujem, obolela je od raka i u poslednje vreme je ne viđamo često. Otac stalno obilazi grob, a neretko svrate i sestra Anđela i brat Aleksa - kažu zaposleni na groblju.