Miroslav prvi put pričao o sinu Aleksandru, pa pomenuo ključne životne momente: Sedim sa maršalom Jazovom, a on mi kaže da dolaze Ahromejev i Kulikov
Potpuno iskreno!
Youtube Printscreen
Miroslav Lazanski, vojnopolitički komentator, novinar i budući ambasador Srbije u Rusiji, ispričao je u jednom intervjuu stvari o kojima nikada nije govorio ili o kojima retko priča u medijima.
RUSI NAM DAJU MOĆNO ORUŽJE Šta kaže Lazanski o novoj "poslastici" za Vojsku Srbije (VIDEO)
Prvi put je nešto više rekao o svom sinu Aleksandru.
"Nagovarao Aleksandra da upiše Vojnu akademiju. Ipak on je završio školu rezervnih oficira na Banjici. On je rezervni potporučnik srpske vojske, pešadija. Voli oružje i brže rasklapa kalašnjikov od mene. Inače radi u firmi koja se bavi oružjem", ponosno je rekao Lazanski.
Prisećajući se kakve su ponekad laži pisane o njemu setio se događaja za koji malo ljudi zna.
"Za mene su u hrvatskim novinama napisali - Novinar na zločinačkom zadatku. Napisali su da sam oteo mig-29 i da sam njime pilotirao a onda bombardovao Zadar.
- Zašto ste mi to uradili, jel znate da su mi roditelji ostali u Zagrebu, pitao sam Kuljiša
- Mi smo se Lazice malo zekili, na tebi smo prodali 50.000 komada više, rekao mi je.
A to što je nekome glava mogla da odleti, to nikom ništa... Sreća što je bilo pilota Hrvata koji su još bili u JNA, koji su posle prebegli u Hrvatsku, pa su znali da li je neko oteo mig-29 ili nije.
Otkrio je i da ima kuću u Sloveniji u koju rado odlazi.
"Odlazim tamo, tu su mi koreni po ocu. Tamo mi je i baka sahranjena. Odlazim tamo naravno... Pa moram da platim vodu i struju. Ako ne platiš samo ti je ukinu, pa posle da vidiš kad treba novi priključak da se plati..."
Govoreći o svom najvećem profesionalnom uspehu u novinarstvu, Lazanski kaže da ono što je on doživeo nijedan novinar sa ovih prostora neće doživeti.
"Bila je to zima 1988. Moskva. Intervju sa maršalom Jazovom, tada ministrom odbrane SSSR. Ja sam inače 1982. imao intervju sa maršalom Ahromejevom, načelnikom generalštaba pa 1987. intervju sa maršalom Kulikovom, komandantom Varšavskog pakta.
I te 1988, bilo je predveče... Decembar 1988. Ja u kabinetu maršala Jazova a on mi kaže:
- Da pozovem Ahromejeva i Kulikova...
I dođoše i oni.
S jedne strane stola tri maršala SSSR a sa druge strane Laza. To više niko sa prostora od Triglava do Vardara neće doživeti."