Mladi srpski naučnik na putu da tešku bolest pretvori u hronično oboljenje

U intervjuu Nemanja Despot Marjanović, srpski naučnik koji je svojim radom u laboratorijama na Harvardu i MIT širom otvorio vrata medicinske istorije, sekvencirajući RNK na više od 400.000 malignih ćelija najsmrtonosnijeg oboljenja današnjice, otkrio je koje su to metode kojima se može pobediti maligna ćelija.

"Za tri godine uspeli smo da razumemo šta je zajedničko kod svih malignih ćelija raka pluća, od najranije faze do najpoznijeg stadijuma bolesti", istakao je.

"Studija na uzorku od 800 pacijenata sa klinika iz Velike Britanije nam je pokazala koje su to četiri vrste stanja ćelija koje se pojavljuju u svim malignitetima i koje uspevaju da prežive svaku hemio ili imuno terapiju. U Broad institutu u Bostonu, moj tim upravo radi na detekciji markera na takva stanja u ćelijskom sistemu, i ako nam se i po drugi put pokaže na miševima da sve ide u dobrom smeru, najkasnije za tri godine imaćemo testiranja na ljudima".

Marjanović, zajedno sa timom stručnjaka, na putu je da pronađe način kako da najtežu bolest pretvori u hronično oboljenje:

"Uspeli smo da odredimo “ime i prezime” svake ćelije raka, sekvencirajući njen RNK pojedinačno. Ranije terapije su pokazivale da leče ili, tačnije, ubijaju samo pojedine grupe malignih ćelija, dok druge grupe i druga stanja preživljavaju svaku terapiju.

Mi smo išli za tim da odredimo koje su to ćelije koje su rezistentne na lekove i da li postoji nešto što ih izdvaja od drugih. Našli smo protein kojim maligna ćelija blokira naš imunosistem i lekove i kojem nijedna poznata terapija ne može ništa", rekao je.

Na pitanje da li su pronašli i način kako da se pobede te vrste rezistentnih ćelija, istakao je:

"Da. Prva studija na miševima pokazala je da metod “radi 100 odsto”. Dok mi pričamo, u Bostonu grupa od 15 mladih naučnika iz celog sveta proverava na ćelijama i drugu metodu detekcije, a svi uzbuđeno čekamo da se ovih dana pojavi časopis “Cel” i da se otkriće obnaroduje. Doduše, u svetu biomedicine zna se šta smo učinili i valjda je prvi put da tako ugledan biološki časopis pozove autore da predaju rad, a ne obrnuto".

On je dodao i to da su uspeli da u svim fazama kancera imenuju stanje svake pojedinačne ćelije i da odrede i detektuju protein koji imunosistem čini nemoćnim pred bolešću. 

Ono što sledi, kako je rekao, to je "nalaženje preciznog tumor-markera, pre svega za ta tri, četiri opasna proteina. Kada se postigne cilj, mi smo na kraju puta".

On se osvrnuo na pitanje o tome kada ćemo imati lek protiv raka i rekao:

"Teško je to reći, svima je u interesu da se to dogodi što pre. Od nas koji smo pronašli metodu do onih koji će praviti lekove".

.