Moja prabaka je bila Šantićeva tiha patnja!

Praunuka čuvene Emine, kojoj je Aleksa Šantić posvetio svoju najpoznatiju pesmu, Alma Ferović Fazlić otkriva kako su nastali, po mišljenju mnogih, najlepši stihovi 20. veka.

Ona tvrdi da čuveni pesnik i njena legendarna rođaka iz Mostara nikad nisu bili u vezi, već da mu je Emina bila samo tiha patnja.

Naslednica opevane mostarske lepotice je magistar londonske Kraljevske muzičke akademije. Odigrala je i više od četiri stotine predstava u londonskom mjuziklu "Gospodar prstenova". Trenutno živi i radi u Sarajevu, a kaže da joj je želja bila da "Eminu" obradi na savremeniji način.

- Moja prabaka je bila čedna i veoma mlada kada je opevana, imala je svega 14 godina. Šantić ju je susretao na česmi gde je s ibrikom dolazila da naspe vodu i posmatrao u komšijskoj bašti. Bio je inspirisan lepotom njene rane mladosti. Svojoj sestri Persi je jednom prilikom rekao: "Evo upravo sam sreo imamovu kćer, mladu lepu Eminu i nadahnula me da napišem novu pesmu" - priča Alma.

Ona kaže da je njena prabaka Emina bila skromna, blaga i vesela osoba, uvek nasmejana.

- Imala je divnu belu put, lepe zube, bujnu sjajnu kosu, koju je vezivala u pletenicu, prirodne rumene usne i bila je lepog stasa. Volela je Šantićeve pesme u izvođenju sjajnog Himze Polovine, ali bi uvek, kada ih čuje na radiju, posramljena napuštala prostoriju - kaže ponosna praunuka.

Emina se, kako kaže, sa 16 godina, udala za uglednog veletrgovca iz Mostara Avdagu Koludera.

- Rodila mu je čak četrnaestoro dece. Priča o Emini, koju je na najlepši način opevao Šantić, Avdagi nije nimalo smetala, iako je ono vreme bilo mnogo staromodnije. Poznavao je Šantića i veoma ga poštovao - tvrdi Alma i dodaje da ljudi kažu da ima dosta sličnosti sa njenom pokojnom prabakom.

- Današnja lepota je nešto sasvim drugačije od lepote iz onog vremena. Mi imamo šminku, drugačiji stil oblačenja i veoma je teško porediti. Ipak, kažu da imamo dosta sličnosti, posebno svetlu put, nasmejane oči i vedro lice - ističe Alma koja je odlučila da prepeva čuvene Šantićeve stihove u čast njene prabake Emine.

- Kao njena praunuka želela sam da iza sebe ostavim još jedan trag i muzički dokument o ovoj lepoj priči. Kako nisam sevdah interpretator, ova verzija nije ni slična onom što je do sada rađeno, već je potpuno moderna. Ta pesma je obeležila moje detinjstvo i život - priseća se Eminina unuka.

Emina

Sinoć kad se vraćah iz topla hamama,
prođoh pokraj bašče staroga imama.
Kad tamo u bašči, u hladu jasmina
s ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je pusta! Tako mi imana,
stid je ne bi bilo da je kod sultana.
Pa još kada šeće i plećima kreće,
ni hodžin mi zapis više pomoć' neće!

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
ne šće ni da čuje lijepa Emina,
već u srebrn ibrik zahvatila vode,
pa niz bašču đule zaljevati ode.

S grana vjetar puhnu, pa niz pleći puste
rasplete joj njene pletenice guste.
Zamirisa kosa, k'o zumbuli plavi,
a meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
al' meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
niti haje, alčak, što za njome crko'!

Umro stari pjesnik
umrla Emina
ostala je pusta
bašča od jasmina.
Salomljen je ibrik
uvelo je cvijeće
pjesma o Emini
nikad umrijet neće.