Morbile i variolu veru povezuju ove strašne činjenice!

Iako se nekima i dalje ledi krv u žilama na pomen ovih boginja, dozvolili smo da četrdeset šest godina kasnije ponovo dođe do epidemije. Ovog puta malih boginja, zbog kojih je do sada život izgubilo 13 ljudi, uključujući i troje dece.

Vratila nam se zaboravljena bolest, za koje je pre desetak godina bilo predviđeno da će uskoro biti zauvek iskorenjena, baš kao što je to uspešno postignuto i sa variolom verom.

Zbog ozbiljne kampanja antivakcinalista, pojedini roditelji su počeli da odbijaju da vakcinišu svoju decu, pa je kolektivni imunitet u jednom trenutku potpuno nestao. Vakcinisanost je bila i ispod 60 odsto, podatak od koga se epidemilozima diže kosa na glavi.

To je dopinelo da se male boginje, koje inače spadaju u najzaraznije oboljenje, prvo jave među nevakcinisanom decom.

Kasnije se bolest prenela i na njihove roditelje, stariju populaciju, koja je primila samo jednu dozu cepiva ili uopšte nije zaštićena. Širenju bolesti u početku doprinelo je i zagovaranje antivakcinalista da se od malih boginja ne može umreti, ako su ih mnogi preležali u detinjstvu, mešajući ih sa varičelama i rubeolom.

Tako smo došli do cifre od 4.538 obolelih, a mnogi od njih završili su u bolnici zbog teške upale pluća, zapaljenja mozga i drugih komplikacija koje male boginje mogu da prouzrokuju.

Kojim merama smo se borili protiv variole vere

Primarijus dr Radmilo Petrović, danas u penziji, a nekada epidemiolog u Instituta za imunologiju i virusologiju "Torlak" koji je u vreme variole vere bio zadužen za vakcinaciju građana, objašnjava za "Blic" koje su se u to vreme primenjivale mere kako bi se zaustavila epidemija velikih boginja.

Da bi dočarao ozbiljnost situacije i posla koji je u to vreme obavljen, pojašnjava da je za mesec i po dana vakcinisano čak 18 miliona ljudi u tadašnjoj Jugoslaviji, što sa današnje tačke gledišta to izgleda potpuno neverovatno.

Ljudi sami dolazi da se vakcinišu, nikoga nismo molili

- To je bila najveća zabeležena vakcinacija ikada u svetu. Jedina mera koju smo primenjivali bila je upravo masovna vakcinacija. Morali smo, jer drugačije nismo mogli da zaustavimo epidemiju. I državni vrh je bio u panici, nisu znali kako se virus širi. U roku od deset dana u Beogradu vakcinu je na 727 punktova primilo 1.849.341 njih. Oko 600.000 ljudi je revakcinisano. Išli smo redom, nikoga nismo morali da molimo. Ljudi su sami dolazili - priseća se dr Petrović.

Većina stanovništva vakcinisana je metodom skarifikacije, potpuno drugačije i više bolno nego što je to danas. Tada se koža prvo čistila alkoholom, a zatim se sterilnom lancetom vakcina nanosila na dva mesta međusobno udaljena 5 do 10 cm, na spoljnoj strani nadlaktice, na kojima su napravljena dva uspravna i dva poprečna zareza, dužine oko 1 santimetar. Pištolji za vakcinaciju, po američkoj metodi, stigli su tek pred sam kraj vakcinacije.

U čitavoj tadšnjoj Jugoslaviji od variole vere umrlo je ukupno 34 (ili čak i 40 prema nekim izveštajima), a ispostaviće se da je taj broj mogao da bude i znatno manji, da tadašnji državni vrh nije u početku krio epidemiju.

Iako se znalo da se variola pojavila još 8. marta u Čačku, a 9. u Beogradu, nadležni republički organi za to su saznali 22. marta, a javnost je o tome obaveštena tri dana kasnije – i to tek na osnovu iznuđene dozvole od političkih moćnika.

"Desetak minuta nakon što je zvanično saopštenje pročitano na Radio Beogradu, bilo je Beograđana koji su dotrčali u epidemiološku službu, da bi se do kraja dana njihov broj povećao na 478, a na kraju druge nedelje broj prijavljenih bio je 2.311", piše u knjizi "Bez obdukcije".

Svi ti ljudi izjavili su da su po različitim osnovama u kritičnom periodu (od momenta prijema prvog obolelog Latifa Mumdžića u ustanove do njihovog stavljanja u karantin) boravili na klinikama u Čačku ili Beogradu. Epidemiološka anketa je utvrdila da je kontakt prvog reda sa obolelim imalo 278 građana, nakon čega su odmah izolovani i upućeni u karantin.

- Variola je smrtonosna bolest, brzo se širi vazduhom, a može se preneti i preko kontaminirane odeće i posteljine. U vazduhu virus zadržava svoju infektivnost najmanje nekoliko sati pod uslovom da nije izložen suncu ili ultraljubičastom zračenju. U osušenom stanju ostaje aktivan mesecima. U slučaju pojave variole neophodni su brza dijagnoza i vakcinisanje svih ljudi sa kojima je oboleli došao u kontakt. Smrtnost od variole bila je u proseku 20 odsto - upozorava dr Petrović.

Male boginje najzaraznije

I male boginje se takođe šire vazduhom, a kako objašnjava epidmeiolog prof dr Branislav Tiodorović, razlika je u tome što morbili spadaju u najzaraznije viruse.

- Variola vera ima veću smrtnost, ali su morbili zarazniji. Jedan oboleli od malih boginja može da prenese bolest na 12 do 15 ljudi, dok oboleli od variole vere zarazi 7 do 8 osoba - kaže dr Tiodorović.

On dodaje da je epidemija morbila na Kosovu danas zaustavljena samo zahvaljujući vakcinaciji koja je odmah obavljena. Na Kosovu već nedeljama broj obolelih se ne menja, i iznosi oko 350.

Nastavak epidemije na jesen

Epidemiolog, dr Predrag Kon kaže da epidemija u Srbiji trenutno jenjava, ali da možemo očekivati da od jeseni ponovo krene masovnije obolevanje.

- Čekati, i nevakcinisati decu nije pametno, jer u Beogradu i dalje imamo nedovoljan broj vakcinisanih mališana među generacijama 2014, 2015, i 2016. Tu postoji prostor da se boginje održe. Zato postoji bojazan da će se virus održati do jeseni, kada opet postoji mogućnost da će se epidemija nastaviti - upozorava epidemiolog dr Predrag Kon.

Najopasnije biološko oružje

Ljudi se već dugo ne vakcinišu protiv velikih boginja, a što je bolest manje prisutna, to je populacija manje imuna. Zbog toga se variola smatra najopasnijim biološkim oružjem. Na drugom mestu je ebola, a na trećem kuga.

Neke zemlje obnavljaju svoje količine vakcine, dok SZO radi predostrožnosti raspolaže sa 60 miliona doza cepiva.

Danas variole zvanično nema, ali se živi sojevi mogu naći u dve laboratorije. Prva je u Americi, u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, a druga je u Ruskoj Federaciji, Istraživačkom institutu virusologije i biotehnologije "Vektor" u Koljcovu u Novosibirskoj oblasti.