Najčudnija priča o PATRIJARHU PAVLU: Jedne cipele nije godinama skidao, a kad su ga pitali gde ih je kupio - DUŠA NAS JE ZABOLELA!

Opšte je poznata činjenica da je patrijarh išao svuda peške, a onda kad nije mogao, koristio je autobus. I uvek je bio u istim cipelama. U svešteničkim krugovima dugo će se prepričavati kako je patrijarh Pavle imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno sjajne.

- Jeste - osmehivao se patrijarh Pavle kada su ga pitali za cipele - Udobne su, mogu u njima dugo da pešačim.

- Gde ste ih kupili?

- Eh, kupio! - rekao jednom prilikom i odmahnuo rukom kao da je stavio tačku na razgovor.

Te cipele su, u stvari, nekad bile ženske čizme – patrijarh ih je našao bačene, blizu kuće svoje sestre. Zagledao ih, prevrtao, video da su stare i očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj maloj radionici načinio je sebi dobre cipele.

Patrijarh Pavle je bio veoma cenjen zbog svoje skromnosti i mudrosti. Nije mu bilo ispod časti da šije ili da popravlja prozore. Sećanje na ovog neobičnog, blagog čoveka, koji je bio istovremeno i intelektualac i zanatlija, ostalo je živo i pet godina nakon njegove smrti.

Dok su mnogi kupovali luksuzne automobile, on je svuda išao peške ili javnim gradskim prevozom. I to u cipelama koje je sam pravio, ali i popravljao.

Priča kaže da ga je obućarskom zanatu naučio neki čovek koji je popravljao cipele u blizini Patrijaršije, a neki kažu da je zanat “pendžetiranja đona” naučio u manastirima.

Jednog dana je video vozača ispred patrijaršije kako menja gumu i zatražio da mu pozajmi parče od gume koju je čovek nameravao da baci. Od te gume je izrezao kalup i tako zakrpio svoje cipele.