Najmlađi most preko Save u Beogradu jedan je od arhitektonskih simbola srpske prestonice
Jedan od simbola Beograda su i njegovi mostovi, a posebno mesto u tom društvu zauzeo je Most na Adi.
Drumski i šinski most koji spaja Novi Beograd i Čukaricu deo je beogradskog Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP). Ideja o ovom mostu pojavila se još 1923. godine, kada je arhitekta Đorđe Kovaljevski napravio prvu urbanističku skicu Beograda s mostom preko Ade Ciganlije.
Idejno rešenje mosta dala je slovenačka firma "Pointing", pobedivši na konkursu održanom 2004. godine, u konkurenciji 11 preduzeća. Pobedničko idejno rešenje je određeno jednoglasno od strane stručnog žirija kojim je predsedao Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti i projektant beogradskog Novog železničkog mosta.
TV zvezda
Most na Adi bio je „glavna zvezda“ emisije „Vrhunsko graditeljstvo“ na kanalu “Discovery“. Domaćin emisije Deni Foster detaljno je opisao ovo tehničko čudo, s posebnim naglaskom na pilon i brojne arhitektonske i tehničke izazove s kojima su se susreli graditelji mosta.
Među brojnim detaljima, Foster je tada, između ostalog, naveo i sledeće: U pitanju je najveći most sa jednim pilonom na svetu; otporan je na zemljotrese; tokom izgradnje je sprovedena najveća operacija zavarivanja u Evropi; izgradnja je podrazumeva i podizanje jednog od najtežih tereta ikad pokušano...
Most je brojne pohvale dobio i na internet portalu „Arch Daily”, koji ga je okarakterisao kao „urbanu skulpturu ili novu gradsku ‘katedralu’, koja fizički i simbolično povezuje novi i stari Beograd“.
Most na Adi prelazi na levoj obali preko rukavca kod brodogradilišta i završava se kod Ulice Jurija Gagarina, a na desnoj seže do Careve ćuprije. Karakteriše ga jedan pilon, koji je izgrađen na severnom špicu Ade Ciganlije. Most na Adi je most sa kosim zategama, koje se protežu od pilona, visokog 207 metara. Dugačak je 929 metara, ima šest kolovoznih traka, dve pešačke staze i dva koloseka. Širok je 45,04 metara, a dužina glavnog raspona je 376 metara.
Pripremni radovi su počeli krajem leta 2008, a sama je izgradnja 1. decembra iste godine. Dve strane mosta spojene su 9. avgusta 2011. godine, kada je u konstrukciju uklopljen poslednji čelični element.
U avgustu 2011. godine sprovedena je anketa o nazivu mosta. Od oko 13.000 anketiranih građana, oko 3.350 je predložilo naziv „Most na Adi“, a među popularnim predlozima za naziv mosta bila su i „Harfa“, „Most Draže Mihailovića“, „Most patrijarha Pavla“, „Most Zorana Đinđića“, „Žirafa“, „Lepeza“, „Andrićev most“ i druga imena. Iako su lingvisti pri Komisiji za imenovanje ulica i trgova konstatovali da je naziv „Most na Adi“ gramatički nepravilan i da je pravilno: „Most preko Ade“, Komisija je odabrala naziv koji su izglasali građani, a Skupština grada ga je zvanično usvojila 15. decembra 2011. godine.
Svečano je otvoren u novogodišnjoj noći između 31. cecembra 2011. i 1. januara 2012. godine.