Najskuplje spaljivanje i nabijanje na kolac, sečenje jezika samo 6, a evo koliko su naplaćivali lomljenje na točku i vešanje!
U Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici otvorena je jedinstvena izložbena postavka, zapravo svojevrsni muzej sa autentičnim zatvorskim eksponatima iz davnih vremena, jedini takav u ovom delu Evrope.
screenshoot/Youtube
Izložbena postavka pod nazivom „Istorijska uloga Kazneno-popravnog zavoda i stradanje Srba u dva svetska rata - Zapečaćene sudbine“ u nekoliko originalnih podrumskih prostorija KPZ govori o istoriji zatvora, od njegovog osnivanja 1895. godine. U te priče sažeti su i najteži trenuci običnog naroda. Pre svega zbog činjenice da je zatvor u Prvom i Drugom svetskom ratu zapravo bio logor u kojem su pored muškaraca zatvarali žene i decu.
Postavka ima četiri celine. Prvi deo posvećen je stradanju Srba od 1901. do 1918. godine kada je zatvorom upravljala Austrougarska. Drugi deo obuhvata period Kraljevine Jugoslavije. Treći deo svedoči o stradanju Srba u leto 1942. godine, kada je zatvorom upravljala NDH. Poslednji deo posvećen je poznatim političkim zatvorenicima, poput Žarka Zrenjanina, Oskara Daviča, Milovana Đilasa, Moše Pijade i mnogih drugih komunista.
Prvi svetski rat
"Noćas je stiglo preko 1.000 zarobljenika, od toga dve trećine civila. Prenoćili su u šumi pored zidova kaznione. Posle raporta sa kaznionskom stražom otišao sam do ciglane i štale", izvod iz dnevne beleške (26. 11. 1915. godine) dr Milana Kostića, tadašnjeg upravnika kaznione.
U periodu Prvog svetskog rata Kostić je vodio dnevnik. Nebojša Draganović, današnjih zamenik upravnika KPZ, kaže da su do te veoma vredne dokumentacije došli slučajno, prikupljajući građu za monografiju o zatvoru koja treba uskoro da izađe.
- Iz dnevnika se vidi da je tu bilo i po 5.000 i 6.000 ljudi, a kapacitet je bio 1.000. Dakle, kuvalo se, spremalo i postelje je bilo za šest puta manje ljudi. U jednom momentu bilo je čak i 12.000 ljudi kada su ovde sakupljani i prebacivani u austrougarske logore. Pretraživali smo arhive, od Srbije, Bosne i Hercegovine do Hrvatske, a postavka je najviše bazirana na doba Austrougraske - kaže Draganović.
Ustaše i Gestapo
Drugi svetski rat u grad je doveo ustaše i Gestapo. Počelo je ubijanje i hapšenje Srba koji su iz zatvora vođeni na groblje i bacani u jame sa živim krečom. Muzej prikazuje autentične puške iz tog perioda, mitraljeze sa grbom NDH i originalne fotografije bacanja zatvorenika u jamu. Naspram njih, postavljen je i rad vajara koji dočarava vapaj ljudi bačenih u jame.
- Postavka govori pre svega o stradanju Srba u dva svetska rata. Brzo oprostimo, ali neretko brzo i zaboravimo. Zabrinjava me činjenica da naša deca ne uče koliko smo stradali. Svaki posetilac kad uđe ovde sigurno će duboko da se zamisli o svemu. Potrudiću se da muzej prvo približim učenicima srednje škole organizovanim posetama - rekao je Aleksandar Alimpić, upravnik KPZ-a i inicijator osnivanja muzeja.
Centralna prostorija izložbe donosi i najbizarnije priče poput one o Karlu Harsu (rođen 1879. godine u Češkoj) koji je živeo u Sarajevu, a u zatvor je dolazio da obavlja egzekucije vešanjem, kao državni službenik Austrougarske monarhije, a posle Kraljevine Jugoslavije. Na egzekucijama je nosio odelo, cilindar, mašnu i bele rukavice. Tu su njegova originalna pisma i intervju, gde na pitanje novinara kako može da spava, odgovara: "Pitajte sudiju kako može da spava, a ne mene, on presuđuje."
Izložena je i replika vešala iz tog perioda koja su donosila karakterističan način egzekucije. Karlov pomoćnik obešenog čoveka cimao bi za kukove dok mu ne polomi vrat. Egzekucije koje su trajale do 12 minuta, za to vreme, smatrale su se humanim.
Lomljenje točkom
Sama pomisao da ste u autentičnom prostoru dok su oko vas originalni eksponati poput bukagija koje su se nosile isključivo po odlukama suda, stvara jezu, no potpuni doživljaj je zaokružio neverovatan umetnički rad autorke izložbe i scenografkinje Vladislave Munić Kanington.
- Važno je bilo da prenesem utisak u ovaj autentičan prostor, da publika doživi čak i ako ne pročita materijal, samo gledajući muke i stradanja našeg naroda. Sve sam postavila tako da ova izložba izgleda kao jedno scensko delo. Pored autentičnih i originalnih stvari, ovo može da se doživi i kao jedna likovna umetnost - izjavila je ona.
Pored Harsovih vešala, može se videti i kako je za vreme Karađorđa sa zapada kod nas stigao i novi način egzekucije - "lomljenje točkom".
"Koji bi se Srbin ufatio i osvedočio da tajno vodi špijunluk... da mu se prebiju obe noge na dva mesta i obe ruke i tako živ da se digne na kolo..." - stajalo je u zakonu. Točak sa zavezanim i izlomljenim čovekom postavljao bi se na osovinu, gde bi nesrećnik čekao bolnu smrt. Teža varijanta kazne bila je da se prvo polome obe ruke i noge, blaža da se prvo polomi vrat...
Poslednji, četvrti deo, posvećen je poznatim političim zatvorenicima koji su ovde tamnovali poput Žarka Zrenjanina, Oskara Daviča, Josipa Kraša, Đurađa - Đure Pucara, Radeta Končara, Milovana Đilasa i mnogih drugih. Prikazan je i deo tamnice sa skulpturom Moše Pijade i nikad viđenim originalnim fotografijama kako slika u zatvoru.
Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, rekao je kako ovde na upečatljiv način svedočimo o stradanjima nevinih ljudi, pre svega žena i dece za vreme svetskih ratova.
- Svi mi znamo da zatvori mogu da budu riznica istorijske građe. Zatvor u Sremskoj Mitrovici poseduje vrednu građu, a uprava je pokazala da na odgovoran način sa njom i rukovode. Ovom izložbom na najbolji mogući način odali su poštu nevino postradalim žrtvama - rekao je Carević.
Izložbena postavka je na srpskom i engleskom jeziku, biće otvorena radnim danima od 9 do 14 sati, a ulaz je slobodan.
Dželatov cenovnik
U muzeju se može videti i pismo Petrovaradinske komande iz 1771. godine u kom se žale Namesničkom veću Novog Sada kako dželati deru za svoje usluge. Cenovnik najbolje oslikava i okrutnost tog vremena. Spaljivanje živog čoveka koštalo je 24 forinte, kao i lomljenje na točku i nabijanje na kolac. Vešanje čoveka i posle spaljivanje stajalo je 16 forinti. Obično sečenje glave bilo je i najjeftinije ubistvo, tek 12 forinti, koliko je koštalo i šibanje čoveka. Sečenje jezika dželat je naplaćivao šest forinti...