Narodno verovanje kaže da jedan običaj mora da se ispoštuje ako želimo da budemo zdravi

Ime ovog sveca grčkog je porekla i znači radosna svetlost. On je bio episkop u Magneziji (Tesalija) u 2. veku, a veruje se da je u 113. godini stradao zbog Hrista. Za života je uradio mnogo čudesnih stvari i mnoge ljude preobratio je u hrišćanstvo - zbog njega je čak i careva ćerka Galina prešla u hrišćanstvo.

Kada je u vreme cara Septimija Severa počeo progon hrišćana, Haralampije se nije krio, već se svojevoljno predao. Kada su ga živog odrali, svetac je rekao carskim vojnicima: "Hvala vam, braćo, za to što ostrugavši moje staro telo, vi obnoviste duh moj za novi, večni život".

Kada je osuđen na smrt i izveden na gubilište, sveti Haralampije je podigao ruke ka nebu i pomolio se Bogu za sve ljude, da im Bog da telesno zdravlje i duševno spasenje, i da im umnoži plodove zemaljske.

Posle molitve ovaj sveti starac predao je dušu Bogu pre nego što je dželat spustio mač na njegov vrat. Haralampije je stradao 202. godine, a Galina je obavila sahranu.

Narodna verovanja

Sveti Haralampije je veoma poštovan u narodu. Narod veruje da je imao velike isceliteljske moći, zbog čega je i dobio nadimak "gospodar svih bolesti", pa je najveći broj današnjih običaja vezan za zdravlje i isceljenja.

Narodno verovanje kaže da danas majke obavezno treba da vode decu u crkvu kako bi se zajedno pomolili ovom svecu za zdravlje. Pored toga, običaj je da i svi kojima nešto fali danas neizostavno odu do lekara. Još jedno verovanje kaže da će dete kome na ovaj praznik ispadne ili nikne prvi zub biti srećno celog života i nad njim će bdeti upravo Sveti Haralampije.