Ekskluzivno za „Alo!“ reditelj Gaga Antonijević govori o hajci koja se vodi protiv njegovog filma koji je srpski kandidat za Oskara

Kako ste doživeli Vajsbergovu kritiku?

- Ja to ne bih nazvao kritikom, već političkim pamfletom. Stvari treba nazvati pravim imenom. Vajsberg jeste kritičar, ali taj tekst je izašao iz domena kritike samog filma i uglavnom se svodi na političke aspekte. Tu se proglašava propagandom istina o jasenovačkom logoru i zločinima koji su počinjeni nad Srbima, Jevrejima i Romima. Niko ne spori, čak ni u toj kritici, da su to istinite stvari opisane u filmu. Ali zaboga, sporno je izgleda to što se taj film uopšte snimio. Ono što je najfascinantnije u celoj priči je što Vajsberg zamera američkom distributeru što je ovaj film izneo u svet. Trebalo je da ostane, prema njemu, samo u granicama Srbije. Mi dakle nemamo pravo da svoje žrtve oplačemo. Citiraću Njegoša pa ću reći: „Srpska suza nema roditelja.“ A to se pravo, naravno, ne uskraćuje drugim narodima. Ja garantujem publici da ovo nije antihrvatski film. On jeste antiustaški. Između toga je ogromna razlika. Nije reč o propagandi, već je to istina o našem stradanju.

Kolika je šteta koju je ova kritika nanela filmu?

- Ljudi koji donose odluke o Oskaru mnogo vode računa da budu politički korektni. Kritika je napisana kako bi se ti ljudi preplašili. Vajsberg je kritiku objavio 25. januara u šest ujutru, istog časa kada je skinut embargo sa objavljivanja kritika. To je bila poruka i kritičarima i glasačima Akademije i „Zlatnog Globusa" da je film politički nekorektan. Glasačko telo je na to posebno osetljivo i tu je nanesena ogromna šteta ovom filmu. Tu bitku smo izgubili, ali rat smo već dobili. „Dara iz Jasenovca“ je već izuzetno prisutna u Americi. Pojam Jasenovca je postao poznat i šta god se neko trudio i radio, neće moći da spreče izlazak istine o tom logoru u svet. Film kreće u bioskopsku distribuciju po Americi, a prikazivaće se i na univerzitetima, ne samo u Americi, nego i u svetu. Trejler je izašao na 62 portala u Americi, propraćen pričom da je reč o koncentracionom logoru u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, bez ikakvih drugih komentara. Ja nisam tužan, već naprotiv, srećan sam i ponosan, jer ako je ovo propaganda, ja sam onda propagandista. Ako je propaganda govoriti o našem stradanju, nek tako i bude, prihvatiću tu etiketu.dar

Da li ste očekivali ovakve reakcije na film?

- Naravno da jesam. Ovo je prvi put da se snima film o Jasenovcu. Nije bez razloga to što do sada film o tome nije snimljen. Najpre smo imali Tita, pa je to bio razlog. Pa eto, Tita nemamo više od 40, 50 godina. Ali neki nisu hteli da snime, neki nisu smeli. Ali evo ova vlast je i htela i smela.

Doživeli ste hajku i od pojedinih domaćih kritičara, medija i filmskih radnika. Zbog čega?

- Moram priznati da me je to iznenadilo. Mi kao narod moramo da prestanemo sa autošovinizmom. Film je i pre ove kritike imao dosta podmetanja. Mnoga od tih podmetanja sam i prećutao, nisam govorio javno o tome. Ali napisaću knjigu, koja se zove „Jasenovac, ogledalo srpsko“, koja će se odnositi na ovaj film, na tok snimanja, kako je došlo do ideje da se snima i govoriće isključivo o odnosu nas samih prema toj temi i sudbini ovog filma. Neću se baviti ni Hrvatima, ni Amerikancima kako gledaju na ovaj film, već samo na to kako mi sami u Srbiji gledamo na to. Imamo primer Srdana Golubovića i njegove supruge, koji su vodili jako ružnu, prljavu kampanju prilikom izbora srpskog kandidata za Oskara, iznoseći neistine, obmanjujući javnost da „Dara iz Jasenovca“ ne ispunjava uslove da bude kandidat za Oskara. To nije bilo tačno. Šta su bili motivi tih ljudi, ne znam. A ne može se lažima ići na Jasenovačku priču. Nije korektno, nije kolegijalno. Ovde u sred Beograda, od starta imaju negativan stav prema filmu. Imamo situaciju da novine „Danas“ kontinuirano vode kampanju protiv ovog filma. Nema te laži od početka snimanja pa do dana današnjeg, da oni nisu sa radošću objavili. Neka njima na čast služi. Ipak kao ljudi, kao deo istog naroda, imamo neke zajedničke imenitelje, minimalne, ali postoje. Priča o žrtvama Jasenovca je nešto što mora da bude izvan dnevne politike.

Bosanski film o Srebrenici je u časopisu „Varajeti“ označen kao favorit za Oskara dok je naš film označen kao propagandni. Otkuda dvostruki aršini?

- Odatle vetar duva. Pomenuti kritičar Vajsberg je saradnik sa Sarajevskim filmskim festivalom, u Zagrebu drži seminare, piše kritike o hrvatskim filmovima, o srpskima nikada pre nije rekao ni reč. Niti ga to interesuje. On živi u Italiji, i zato je zabrinut toliko za katoličku crkvu u našem filmu. Kao da sam ja izmišljao učešće katoličke crkve u Jasenovcu, Fra Nestorovića, kao da sam ja izmišljao da su srpsku decu pokatoličavali. Uvek su Srbi loši momci, i Srebrenica tu spada u jednu političku matricu. Da budem potpuno iskren, ja smatram da i Srebrenica treba da se obeleži, treba ljudi da snime film o svom stradanju, i mi treba da sa kajemo za strašni zločin koji su u naše ime počinile neke snage u prethodnom građanskom ratu. Ali u isto vreme zahtevam, i mislim da je to normalno, da i naše žrtve prikažemo. Bio je cilj omalovažiti Daru, onemogućiti da se odgleda bez ikakvih predrasuda, dok eto film o Srebrenici nije propaganda. Neka Bog sudi o tome šta je istina.

Mi smo u građanskom ratu devedesetih dobili takvu reputaciju kakvu smo dobili. To je jedan stereotip koji nas prati. „Dara iz Jasenovca“ pravi prvi značajan korak da se taj stereotip razbije, bez obzira na negativne političke konotacije koje postoje oko njega. Čak su dve američke kritike opovrgle Vajsbergovu kritiku da je naš film propagandni, ali to naravno ovde nije objavljeno. Mi moramo da se borimo za naše žrtve, da nam se naše tragedije priznaju.

Da li je ovakav film mogao biti snimljen ranije?

- Kamo sreće da je ovaj film snimljen pre 60 godina. Gnoj iz rane bi se ranije iscedio, i možda bi došlo do zarastanja. Ovako je to ostalo da lebdi nad glavama.

Ja postavljam pitanje Hrvatima, zašto oni sami nisu snimili ovaj film? Ako žele nešto da kažu o Jasenovcu, mogli su i sami. Njima je čak i pokojni Branko Lustig (hrvatski producent) govorio da snime sami film. I njima tamo i nama ovde će dobro biti ako se taj film pogleda na miru, kao film, a ne sa predrasudom da je reč o srpskoj propagandi.