Nekada pisac i reditelj, a sada sveštenik Nenad Ilić, jedan od najmodernijih glasova SPC, besedi u susret Božiću

Božić je ranije obuhvatao niz tradicionalnih običaja koji u gradskoj sredini nisu baš lako izvodljivi (seča i paljenje badnjaka, džaranje vatre) kako da ipak pravilno obeležimo praznik?

- Pravilno je kad se radi srcem. Dobro je ne zaboravljati običaje. U njima je sačuvan emotivni prevod mnogih važnih istina vere. Međutim, opasnost je kad od običaja ostane samo ljuštura, niz nerazumljivih ukrasa. Možda nije loše pokušati da ne zaboravimo najvažnije. Susret s novorođenim Bogočovekom. Podsećanje na mir i nadu koju donosi susret u ovom palom svetu s Božanskim detetom, čuva se i u običajima, ali pre svega u srcu i umu. Čuva se u deljenju radosti s bližnjima, s poklonima koje sa drevnim mudracima prinosimo bogodetu u našoj deci. U odraslim rođacima i prijateljima. Mir Božiji... To iznad svega tražimo u ovom sumornom vremenu.

Prazniku prethodi Božićni post koji se zaokružuje svetim pričešćem kao vrhuncem, ipak ljudi zbog aktuelne pandemije strahuju budući da se deli ista kašičica, da li je taj strah opravdan?

- Taj strah je donekle razumljiv, ali definitivno je preteran. Priča o tom strahu zaista vređa verujuće ljude, liči na svetogrđe. Preko pričešća se ne prenosi zaraza. Neki su se trudili to i da dokažu. Nema potrebe. Ako neko oseća strah - ne treba da priđe Pričešću. Nek čeka bolje vreme. Ne postaje se dostojan za Pričešće Telom i Krvlju Bogočoveka Hrista postom, nego otvaranjem srca. Shvatanjem da nam je ta hrana važnija i od svakodnevne hrane koja održava naše telo.

Budući da je reč o porodičnom prazniku, imate li poruku za mlade ljude koji se zbog nesigurnih vremena dvoume da li da zasnuju porodicu?

- Ništa pametnije u životu nisam uradio od toga što sam i sam zasnovao porodicu. Bog je mojoj ženi i meni dao četvoro dece, svako od njih potpuno svoje i različito. Čitav svet u malom. Svet pun ljubavi i kad se u vezi s nečim i ne slažemo.

Naš narod ovaj praznik neretko povezuje isključivo s bogatom trpezom, ali šta je zapravo suštinska poruka ljudima koju nosi Božić?

- Pa kad je praznik, normalno je da i trpeza bude bogatija nego kad je običan dan. Praznik treba podvući i proslaviti svim sredstvima. Praznik mira Božijeg. Praznik nam služi da se malo odmorimo od svakodnevice, da dobijemo vreme da razmišljamo o onom najvažnijem. O Bogu i ljudima oko nas, o ljubavi o nadi koju nam je donelo Hristovo rođenje - da niko ko uđe u zagrljaj sa Bogom neće propasti. Da ovaj život ima smisla i da se ne završava u crnoj rupi nego u neslućenoj svetlosti. Ako to želimo. Ako odgovorimo na Božiji poziv.

U kojoj meri nas potrošačko društvo udaljava od duhovnosti?

- Udaljava nas prilično. Mada ne bih izdvajao duhovnost u neku posebnu oblast. Ona je sveprisutna. U svemu što radimo. Ali ako dopustimo da nas kroz život vode želje koje ne možemo da obuzdamo, koju nam računajući na našu slabost i povodljivost ubacuju u glave i srca preko medijskih oruđa, i ako svu radost i utehu nalazimo u gomilanju materijalnog - ne piše nam se dobro.

Čini se da je sad više nego ikad samoljublje uzelo maha – svi misle da znaju sve i ne libe se da svoje mišljenje iznesu. Kako izbeći zamku gordosti?

- Naivno prihvatanje demokratije, društvene mreže svima dostupne kao kanal komunikacije, od malih nogu insistiranje na pravima, ali ne i na odgovornosti - sve to vodi u razulareno samoreklamiranje. Pojačava sujetu koju svi u manjoj ili većoj meri imamo. A gordost je veći problem. Gordi su oni koji čak i uspeju da se domognu nekih veličina, ali misle da je sve to samo od njih. Zaboravljaju da su i naši različiti talenti i moći - od Boga. Nismo ih mi sami napravili. I onda pomisle ljudi da im Bog i ne treba, ili da su iznad Njega. Tu se pojavljuje jeziva gordost. Na ličnom planu to dovodi do psihičkih poremećaja, iskrivljenja ličnosti, straha koji parti preterano samouznošenje, a kad se proširi na čitavu kulturu - onda dobijamo ono u čemu sad živimo.

Božić je dan kada se bude optimizam i nada u bolje sutra. Ali kako sačuvati optimizam i normalnost u svetlu aktuelne planetarne situacije?

- Božić nas vraća onome najvažnijem: Bogu, ljudima oko nas, nama samima. A to je mnogo važnije od ove trenutne sumorne svetske scene na kojoj se u manjoj ili većoj meri ljudi na vlasti staraju o ljudima tako da ih plaše. A Bog nam je došao kao nezaštićeno detence. Da nas ne bi uplašio. Nema više mesta strahu. To jest ima, naravno, ali ne u meri da on vlada našim životima. To je nedostojno čoveka. Proći će ovo. Proći će muke. Proći će jednog dana i naši životi. Ali iz večnosti dolazi glas koji nas ispunjava mirom i radošću. Bog je postao čovek da bi čovek mogao da postane s Bogom Bog. Mir Božiji - Hristos se rodi.