* Fasciniranost Srba obaveštajnim službama je veoma poznata

* "Uhode" kako su ih nekada zvali imali su veliki značaj od formiranja srpske srednjovekovne države, da bi svoj vrhunac dostigle u vreme vladavine Cara Dušana

* Posle propasti srpske srednjovekovne države, špijunaža je dobila drugačiji značaj, da bi se ponovo obnovila njena uloga u borbi za samostalnost i oslobođenje od Osmanlija

Fasciniranost Srba obaveštajnim službama je veoma poznata, a u današnje vreme doživela je pravu renesansu. Saznati šta protivnik misli, priprema je bio najvažniji zadatak svih vladara, pa tako još od postanka srpske srednjovekovne države.

"Uhode" kako su ih nekada zvali imali su veliki značaj od formiranja srpske srednjovekovne države, da bi svoj vrhunac dostigle u vreme vladavine Cara Dušana, koji je razvio sistem prikupljanja informacija odnosno ono što se zove danas špijunaža.

 

Poznato je da su Dušanove "uhode" odigrale presudnu ulogu u bici na Velbuždu. Uhode su takođe imale važnu ulogu pred sam Kosovski boj, kada su uoči bitke detaljno ispitale i poručile rapored turske vojske. Taj detalj je taakođe ostao zabeležen i na čuvenom domaćem filmu Boj na Kosovu, koji je snimljen povodom 600. godina od Kosovske bitke. Scena sa špijunima koji obaveštavaju kneza Lazara o turskoj vojsci, brojnosti i opremljenosti je svakako zanimljiva.

Posle propasti srpske srednjovekovne države, špijunaža je dobila drugačiji značaj, da bi se ponovo obnovila njena uloga u borbi za samostalnost i oslobođenje od Osmanlija. Međutim, tu takođe nije sve bilo sjajno, jer osim za borbu protiv Turaka u vreme Karađorđeve vlasti preduzimane su mere progona onih koji su se usudili da vređaju državu. Za to je bila predviđana najstroža kazna.

Tada su naši špijuni poruke predavali uglavnom usmeno, a korišćena je i tehnika "tajnopisa". Pisma su pisana "na limunu" odnosno kako su zvali nevidljivo mastilo i "rastopljenim barutom".

 

Kuriri su se prerušavali u Turke, prosjake, bogalje, kaluđere, trgovce... Iz tog vremena nam dolazi i prvi savremeni ministar policije, a to je bio prvi policijski popečitelj Jakov Nenadović.

Knez Miloš se u prepisci sa ruskim poslanstvom u Carigradu služio šiframa. Poverljiva pisma pisana su limunovim sokom koji se na hartiji osuši, izbledi i prividno nestane.

 Kada se takvo pismo stavi iznad vatre tada se pojavi ono što je pisano. Takvo pismo se prenosilo kao pismo koje je sa jedne strane pisano mastilom, a sa druge limunom.

Knez Mihailo je imao deo policije koji je vodio brigu o sigurnosti, miru i poretku. Tada se postepeno odvajaju poslovi javne od poslova državne bezbednosti.

Kralj Milan Obrenović osnovao je Odeljenje za poverljive policijske poslove, po ugledu na slične uredbe tajnih policija Francuske i Austrougarske.

 Aleksandar Obrenović je doneo odluku o osnivanju Posebne službe za poslove bezbednosne zaštite. Tim činom je stvorena okosnica nove službe bezbednosti, i u Srbiji su po prvi put institucionalno organizovani civilno-bezbednosno-obaveštajni poslovi.

Komunistički period OZN i UDB je ne baš sjajna, još uvek neistražena priča.

POVEZANE VESTI:

OTKRIVAMO SVE TAJNE TAJNE SLUŽBE Ovo sigurno niste znali o BIA!

BONUS VIDEO: Pitali smo narod da li znaju koji je praznik danas, a onda smo naišli na strance i iznenadili se