Odrasli ljudi iz celog sveta dolaze masovno da traže roditelje Srbe od kojih su oteti, zovu se stranim imenima, ne razumeju naš jezik i to je samo početak njihove tužne priče...
Klupko vezano za priču ukradenih beba u Srbiji koje su usvojene, odnosno nelegalno otimane od bioloških roditelja, se odmotava.
Collage/screenshot/TVHappy
Nemali broj ljudi je došlo u kontakt sa braćom, sestrama, a pojedini roditelji su pronašli svoju decu. Jasmina Petrović majka je, koja za sebe kaže da je na početku potrage za nestalim detetom.
- Od 93. godine do sada sam stajala sa istragom, kada sam upoznala Anu na Fejsbuku, došla sam do gomile podataka. Ja sam počela da sumnjam da moje dete nije umrlo. Zaboravila sam datum svog porođaja, sve sam potisnula. Ana me je savetovala kako da pokrenem potragu, u početku ništa nisam shvatala, a onda se sve otvorilo - kaže gospođa Petrović.
Majka koja je na početku potrage je svoj porođaj obavila u Smederevu, a nedugo nakon toga njeno dete je poslato u Beograd. Na papiru koji nije čitljiv je napisana dijagnoza bebe, rečeno joj je da je promenjena boja kože deteta kao i da nije sisalo, što prema rečima Petrovićke nije istina.
U kolima koja su krenula prema Beogradu, kako navodi majka nije bilo mesta za nju i njoj je naglašeno da ona sama dođe za prestonicu sledećeg dana.
Kada je otišla u "Tiršovu" pokazana joj je beba.
- Pokazali su mi malecnu bebu koja, verovatno, nije bila moja - priseća se majka kojoj je rečeno da je beba umrla od upale uveta.
Na papiru koji je dobila bilo je gomila prepravljenih podataka, od datuma do dijagnoze.
Ana Pejić, žena koja Petrovićevoj pomaže u slučaju nestale bebe navodi da je ta beba, navodno do Beograda putovala dva dana, kao i da je u tom putu magično promenila pol.
- Znači to je nešto što je trajalo, stigla je kao ženska beba a rođena kao muška - objašnjava Pejić i navodi da je vreme da se sazna istina, kao i da se njoj dnevno javlja veliki broj roditelja, ali i deca iz inostranstva, za koje se pretpostavlja da su ukradena.
- Nemamo vremena za kukanje, radovaćemo se kad završimo posao - isitče Pejić.
Radmila Miljuš, se porodila 1979. godine u Zemunskoj bolnici, posle dva dana joj je rečeno da je njeno dete umrlo.
- Ujutru je došla pedijatrijska sestra odnela moju bebu i od tada je nisam videla. Posle dva dana je ponovo došla, sela je pored mene i skinula mi broj sa ruke. Ja se od tog trenutka više ne sećam koji broj sam nosila, bila sam šokirana. Niko me od lekara nije posetio, nisam nikog mogla da pitam, posle dva dana sam izašla iz bolnice. Dobila sam otpusnu listu na kojoj je pisalo da se otpuštam bez bebe koja je umrla. Posle 17 godina 1996. sam dobila poziv za regrutaciju za bezimeno dete sa prezimenom i imenom oca - objašnjava Miljuš koja je potom otišla u regrutni centar da ustanovi o čemu se radi.
Pročitajte još:
Nažalost tada nije saznala previše, međutim 2001. godine dobija poziv Izborne komisije Srbije da uredi birački spisak i objasni šta se desilo sa detetom rođenim 29.10.1979. koje ima matični broj i u spisku se vodi kao bezimeno,
- Izborna komisija je tada upitala za dokumente. Rekla sam da imam otpusnu listu, a onda sam upućena na Javno tužilaštvo, jer otpusna lista je dokument da ja nisam iznela dete, ali ne i da je to dete preminulo - objašnjava Miljuš i ističe da tada kreću njene sumnje.
Nikola Pajić pronašao je svog brata nakon 20 godina.
- Znam gde živi i kako izgleda, ali to je to. Godinama sam se trudio, pomogli su mi moji profesori sa fakulteta. Imao sam sve potvrde da je moj brat živ i da je mrtav, ali ne i informaciju šta je od toga istina. Išao sam od jednog do drugog prijatelja, svako me je upućivao na drugu stranu - priseća se Pejić.
Pajić je u potragu za bratom krenuo nakon priče da je on živ, ali i saznanja da je pojedinac iz rodbine učestvovao u prodaji!
- Dolazim iz mesta kod Petrovca na Mlavi, bili smo imućni tada, rodbina je bila nezasita - kaće mladić. Nakon što su njegovi roditelji, po preporuci negove babe, otišli u Beograd u bolnicu gde je lekarka vodila trudnoću njegove majke u ličnom stanu, a ne u bolnici.
Na porođaju njegove majke lekarka koja joj je vodila trudnoću se nije pojavila, dete je dobilo ocenu osmicu, nije joj doneto na dojenje. Nakon što je shvatila da joj dete neće doneti sama je otišla do boksa, videla malo plavo dete, sutradan su joj rekli da je dete umrlo.
Obdukcioni nalaz koji su dobili nakon šest meseci je kao uzrok smrti bebe naveo "Zvezdano nebo".
Ana Pejić objasnila je značenje pomenute dijagnoze.
- Tako se zvala akcija krađe dece u Jugoslaviji. Dijagnoza je inače vezana i za sportiste, ali teško da bi dete moglo da ima tu dijagnozu - ističe Pejić.
Nenad Petrović je sa druge strane još kao mali znao da je usvojen, a o tome su otvoreno pričali u njegovoj porodici.
- Sa dve tri godine sam znao to. Nikada se nisam osećao odbačenim zbog toga. Usvojen sam navodono iz bolnice u Prokuplju - gde je po papirima, koje mladić poseduje, Petrović navodno proveo 11 meseci!
Taj sumnjivo dug boravak u porodilištu naveo je ovog mladića da preispita šta se dešavalo u tom periodu.
Ana Pejić objašnjava da ako je dete regularno usvojeno potraga za biološkim roditeljima neće biti teška.
- Ukoliko je dete usvojeno sa poštovanjem svih propise, do dolaska o informaciji ko je biološki roditelji potrebno je maksimalno 15 dana, a ako je nešto drugo u pitanju dolazi se do zida.
Pejić navodi da je veliki broj dece u inostranstvu, a da ih najviše ima u Americi i Švedskoj.
- To je dodatni problem zato što ne znaju ni reč srpskog. Javljaju se na osnovu odrađenih DNK analiza, u kojima se tvrdi da su sa Balkana, Srbije. Radimo registracioni centar, ali treba nam DNK baza kako bi olakšali potagu. Ostalo je da se mi kao udruženja umrežimo, ojačamo da međusobno uporedimo podatke i tako pomognemo jedni drugima - naglašava Ana Pejić.
Pročitajte još: