Otac Turčin izneo neverovatne tvrdnje o slučaju otete dece! Svedočenje koje donosi strahovit rasplet!
Neverovatna ispovest!
Alo.rs / Masanori Jošida
Ejup Sabri Jundžu tvrdi da je čist pred zakonom, uprkos poternici: Posećivaću decu u Beogradu.
Dan posle dolaska dece Slavice Burmazović, koju je pre četiri godine otac Ejup Sabri Jundžu odveo najpre u Tursku, pa u Iran, pomaljaju se obrisi nove borbe ove porodice - mališanima predstoji privikavanje na novu sredinu, školovanje, vađenje dokumenata. Protiv njihovog oca na snazi je crvena poternica i nalog za privođenje. On, međutim, najavljuje da će posećivati decu u Srbiji, jer je, kako ističe, pred zakonom čist.
- U Turskoj neću snositi nikakve posledice, jer sam ispoštovao odluku suda - kaže Ejup Sabri Jundžu. - Mogu da dođem i u Srbiju, jer sam živeo u Beogradu 15 godina i nikakav prekršaj nisam napravio. Planiram da obilazim decu. Čuli smo se danas, kao i u ponedeljak, kada su stigla u Srbiju.
Budućnost dve ćerke i sina - E. (15), A. (14) i T. (8), kako ističe, isplanirao je zajedno sa njihovom majkom Slavicom.
- Ona i ja smo poslednjih godinu dana razgovarali i dogovorili sve oko dece. Slavica je prošle godine bila u Iranu 15 dana i videla ih. Ako im bude dobro u Beogradu, neka žive tamo, a ako ne - mogu da dođu u Tursku - kaže Jundžu.
Njegova situacija iz ugla srpskog pravosuđa, ipak, izgleda znatno drugačije. Za njim je još na snazi međunarodna poternica koju je, po nalogu tužilaštva, raspisao Treći osnovni sud u Beogradu, jer je bio u bekstvu.
- Osim poternice, aktivno je i rešenje ovog suda o određivanju pritvora - kaže zamenik tužioca Ivan Marković, portparol Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu. - Njemu se na teret stavlja krivično delo oduzimanje maloletnog lica, a pritvor mu se određuje zbog sumnje da bi boravkom na slobodi mogao da ponovi delo i da utiče na svedoke.
Da Jundžu još neko vreme neće moći da posećuje decu u Srbiji kaže i ambasador Srbije u Teheranu Dragan Todorović.
- On nije ispoštovao pravosnažnu odluku nadležnog suda u Turskoj, gde je najpre odveo decu, po kojoj je bio obavezan da ih vrati majci - objašnjava ambasador. - Sada bi trebalo da sud bude obavešten da su deca vraćena, ali to, verovatno, ne znači da on neće trpeti posledice. I zbog nepoštovanja suda, ali i zbog bekstva u Iran.
Slika susreta dece sa majkom na beogradskom aerodromu dirnula je građane Srbije. Do toga je došlo zahvaljujući Slavičinoj upornosti, ali i pomoći našeg Ministarstva spoljnih poslova.
Ambasador Todorović, koji je mališane dopratio do Beograda, sumira utiske sa putovanja:
- Deca su sa adrese na kojoj su živela, sa ocem stigla u ambasadu našim vozilom. Zajedno smo krenuli prema aerodromu. Rastanak od oca bio je dirljiv koliko i susret sa majkom. Bilo je i suza, jer su deca u međuvremenu sa njim uspostavila lep odnos. Živeli su u solidnim uslovima, školovali se... Razgovarao sam s decom dok smo putovali prema Beogradu, vrlo su inteligentni i snalažljivi. Devojčice govore odlično srpski, a dečak malo slabije.
MIRAN RASPLET
Sa decom i sa njihovim ocem razgovarao sam više puta - kaže nam ambasador Todorović. - Činili smo sve da se ovaj porodični problem rasplete na miran način. Srećan sam zbog toga i što je naše Ministarstvo upornom, strpljivom diplomatskom akcijom pomoglo u ovoj misiji.
Primirje među roditeljima i dolazak u Srbiju, međutim, neće označiti i kraj iskušenja dece Slavice i Ejupa. Stručnjaci kažu da je harmonična komunikacija sa ocem njihova preka potreba.
- To je neophodno, bez obzira na geografsku distancu, jer je to u njihovom najboljem interesu - kaže ministar i neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović. - Nekada je čak i komunikacija putem savremenih tehnologija rešenje do punoletstva, kada deca sama biraju sopstveni put i ciljeve.
Ona naglašava da je moguće da i druge institucije treba da procene ličnost oca uzimajući u obzir dosadašnje ponašanje, kulturološke modele roditeljstva, etičke, formalnopravne i socijalne specifičnosti.
- Vreme će pokazati koliko je važna figura oca, s obzirom na sudsku presudu - kaže Đukić Dejanović. - Otac je u dosadašnjem ponašanju ispoljio specifično gledanje na interes dece, što može imati razloge u rivalskom odnosu sa majkom, ali i u nekim kulturološkim svojstvima, kao i neadekvatnom uverenju da deca više pripadaju ocu.
Pročitajte još:
Deca Ejupa i Slavice mogla bi da se nađu u istoj situaciji kao i 600 mališana, koliko ih u Srbiji jednog od roditelja viđa samo u kontrolisanim uslovima. Ovu formu, inače, ne prepoznaje nijedan naš zakon, ali sudovi je rado preporučuju centrima za socijalni rad. Procena načina i uslova viđanja ostavljena je socijlanim radnicima.
STARIJA ĆERKA SAMA BIRA
Najstarija od troje dece Slavice Burmazović već sada može da odluči da li želi da viđa oca ili ne. Naši propisi podrazumevaju da kada dete navrši 15. godinu života smatra se da je sposobno za rasuđivanje i da može odlučiti o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi. Dete tog uzrasta ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim osobama sa kojima ga vezuje posebna bliskost, ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom.
BONUS VIDEO: Muamer Zukorlić odgovarao na provokativna pitanja naše novinarke