Otkriveno kako je Ante Gotovina obučavao Legiju: "Velikih sr*nja će biti. Naređenja su ekstremna"
Šok otkriće!
EPA/Srdjan Suki
Milorada Ulemeka Legiju, čoveka sa najviše maksimalnih kazni u Srbiji i kome su dokazana 23 ubistva, kao organizatoru kriminalne grupe, svojevremeno je obučavao ni manje ni više nego hrvatski ratni zločinac general Ante Gotovina.
Ovo je samo jedan od nepoznatih detalja Legijinog života koje otkrivaju tajna dokumenta nekoliko bezbednosnih institucija, kao i svedočenja njegove porodice i prijatelja, ali i iskazi na suđenjima.
Legija je proveo sedam godina u Legiji stranaca - od 1985. do 1992. godine. Kako je ispričao njegov drug iz detinjstva poznati kriminalac Kristijan Golubović, Legija je oduvek želeo da ode u Legiju stranaca.
- Ja sam mu rekao: "Hajde da pljačkamo banke negde po zapadu i da se vratimo kući sa hrpom para, pa da otvaramo lokale." On kaže: "Nisam ti ja za to!" I čovek stvarno ode u Legiju - ispričao je Golubović.
A u Legiji stranaca Ulemeku je bio instruktor hrvatski general i ratni zločinac Ante Gotovina. Kako se godinama kasnije pričalo, Legija je tih godina koje je proveo u Legiji stranaca od neozbiljnog dečka postao elitni specijalac.
Penzioner sa srednjom muzičkom
Na početku suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića Ulemek je otkrio svoju školsku spremu.
Sudija: Koja vam je stručna sprema?
Legija: Završio sam Srednju muzičku školu i IV stepen za auto-mehaničara.
Sudija: Šta ste po zanimanju?
Legija: Penzioner.
Sudija: Da li ste odslužili vojni rok?
Legija: Ne.
Gotovina ubijao Srbe
Ante Gotovina se iz Legije stranaca vratio na početku raspada Jugoslavije u Hrvatsku i ušao u hrvatsku vojsku. Suđeno mu je pred Haškim tribunalom zbog događaja tokom Operacije "Oluja", za zločine počinjene na području Republike Srpske Krajine 1995. Uhapšen je na Kanarskim ostrvima decembra 2005, a nakon prve faze višegodišnjeg haškog procesa osuđen je na 24 godine zatvora zbog zločina protiv civila, ali je drugostepenom odlukom proglašen nevinim.
Njegova jedinica se pominje u vezi sa akcijama kod Maslenice, oko Dinare, na Livanjskom polju i blizu Glamoča, u Bosanskom Grahovu, Strmici, Kninu, Drvaru. Jedinici kojom je on komandovao pripisuje se masakr zarobljenih vojnika Republike Srpske u Mrkonjić Gradu, više od 150 mrtvih.
Nazvali ga Cema zbog džakova cementa
Legija je kršten u crkvi i bio je navodno jako pobožan dok se nije odao druženju s kriminalcima. Kada je bio mali, porodica ga je zvala Miša. Bio je sićušan, mršav, ali, kažu, galamdžija. Kad je bio stariji dečko, ukućani su mu dali nadimak Cema jer je imao tegove napravljene od cementa, koje je po čitav dan dizao. Bio je član omladinske zadruge, a u fabrici piva BIP nosio je gajbe i tovario ih u kamion. Prodavao je stripove ispred "Starog Merkatora" a ponekad je i tapkao karte ispred bioskopa "Jugoslavija" na Novom Beogradu.
Kristijan: Furao je pank fazon
Prema svedočenju Kristijana Golubovića, Ulemek je furao pankerski fazon.
- Obezbeđivali smo diskoteke, on "Bezistan", ja "London". Jurili smo lepe devojke i lepu garderobu. On je furao pank fazon. Legija mi je nepoznat, znam ga samo kao Milorada Ulemeka Cemu. Inače, ja sam bio taj koji je zapadao u nevolje i koji se tukao. On je bio tampon-zona i u najžešćoj frci. Imao je u sebi urođen policijski kodeks: ispravljao je krivu Drinu na pravi način.
Iz muslimanskog zarobljeništva kod Arkanovih "Tigrova"
Legija je 1992. radio u Beogradu za vojnog obaveštajnog oficira Neđu Boškovića. Poslali su ga u Zvornik, gde je Alija Izetbegović imao jako uporište mudžahedina. Hteli su da sruše branu hidrocentrale. Tada su ga zarobili muslimani.
- Pričao je da mu je ratovanje na Balkanu bilo mnogo teže nego sva ratišta u Africi. Kaže da tamo generali idu zajedno sa svojom vojskom, a ovde ne. Ovde svi govore isti jezik, ne razlikuju se fizički, a tamo su neprijatelji razdvojeni. U toj akciji kod brane uhvatili su njega i još nekolicinu i poveli ih na streljanje. Međutim, on uspe da im pobegne. Sakrio se i primirio, a posle nekog vremena našli su ga Arkanovi dobrovoljci. U to vreme nije znao ni ko su ni šta su. Oni su ga odveli kod Arkana. Milorad mu je potanko ispričao ko je i šta je, a Arkan se oduševio i tada su se dogovorili da Milorad obučava njegove "Tigrove" - naveo je jedan od izvora.
Pobegao od žene čim se porodila
Kada se vratio iz Bosne i Krajine, Legija se oženio Majom Luković, koja je iz Kanade došla u Erdut, kako su ispričali njeni, sa opremom i motorolama za srpsku vojsku. Upoznali su se u Erdutu 1992, kada je ona kao novinar kanadske televizije išla da izveštava o događajima u Jugoslaviji. Pričala je da je ljubav između njih naprosto buknula, kao i da ga je zvala Miša ili Cuca, kao i da je on nju zvao Cuca. Arkan im je bio kum na venčanju, a poklonio im je i stan.
Idila očito nije potrajala, pa je Maja kasnije ispričala kako ju je Legija ostavio sa tek rođenom bebom.
- Kada sam ušla u sedmi mesec, Milorad mi je "naredio" da idem u Toronto da se porodim. Kada je Nikolija rođena krajem 1998, Milorad je zvao po pet puta dnevno i govorio: "Ljubavi, ljubavi kako ste mi?" Njeno rođenje je proslavio u Beogradu sa drugarima iz JSO. No, posle dve nedelje od ćerkinog rođenja, Milorad mi je poručio da ne želi više da ima porodicu. Napustio je svoju ženu, ali i dete staro svega dve nedelje. Javio se, doduše, potom samo još jednom, da nam čestita novu 1999, ali sam ja tada iz njegovih reči i ponašanja shvatila da je otkačio - navodi se u jednom od svedočenja.
Maja je kasnije tvrdila i da su imali kuću u Košutnjaku, skupocen nameštaj i novac kojim je ona pomagala njegovu porodicu, ali da joj je sve to Legija uzeo, te da kada se dete rodilo, nije imala čime da ga izdržava.
Milošević ga zvao Bolid
Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević odlikovao je jula 1999. Legiju, koji je tada bio komandant JSO. Legija je dobio Orden jugoslovenske zastave drugog stepena - drugo po rangu tada podeljenih ordena pojedincima.
Naime, Legija je tokom rata na Kosovu odgovarao samo Miloševiću, koji je direktno komandovao JSO. Prema Legijinim rečima, bio je sa jedinicom na Kosovu juna i jula 1999, kada mu je Radomir Marković naredio da formira grupu koja bi štitila predsednika Miloševića. Tada su najsposobniji ljudi bili u Trećoj borbenoj grupi, koju je vodio kapetan Nenad Bujošević, koga je Legija odredio da ide u Beograd.
S druge strane, Milošević je Legiju zbog nekih akcija na Kosmetu nazvao Bolidom, kako ga je kasnije uvek oslovljavao.
Đinđić nije krio da ga se plaši
Pokojnog premijera Zorana Đinđića, prema beleškama, najviše je brinulo šta će u danima petooktobarskog prevrata 2000. Legija uraditi sa "crvenim beretkama". Sam Đinđić je prepričao jedan njihov susret u Beogradu:
- Ušao sam u blindirani džip. Provozali smo se gradom i Legija mi je rekao: "Velikih sranja će biti. Naređenja su ekstremna." Pitao sam ga šta da radimo. "Ne pucajte na policiju, ne upadajte u kasarne", kratko mi je odgovorio. "Nećemo" - obećao sam. Tražio je moju reč. Dao sam je!
Boža Spasić: Divljao je po Beogradu i Kuli
Bivši šef specijalnog tima Službe državne bezbednosti Božidar Spasić kaže da su Legija i pripadnici njegove jedinice bili strah i trepet, te da su divljali po Beogradu i Kuli.
- Takvi ljudi poput Ulemeka nisu mogli nikako da uđu u službu, no Legija je stvoren kao pripadnik JSO, koji je Jovica Stanišić formirao u velikoj tajnosti od ostalih pripadnika službi. Bili su strah i trepet - rekao je Spasić.
Prepričao je i jedno divljanje po Beogradu Legijine jedinice.
- Znali su da krenu u grad sa nekih šest-sedam džipova i onda Legija počne iz jednog džipa da im komanduje radio-vezom koja se čula i van automobila: "Ajmo sad svi na crveno", pa: "Ajmo sad svi na zeleno." Tada im niko nije mogao ništa - ispričao je Spasić.
- Kada su se rastajali, Legija i Gotovina su se pozdravili uz dogovor da se ubuduće viđaju samo preko nišana - svedoči se u jednoj od beleški.
Kažu, međutim, da se to nije obistinilo jer su se videli i u više nego prijateljskim okolnostima, pošto je Gotovina pomogao Legiji da se u Hercegovini skriva od srpske poternice nakon atentata na Đinđića.
Iz Legije stranaca, inače, Ulemek je na kraju dezertirao, a prethodno je i bežao iz nje.
- Prvi put je bežao iz Legije stranaca 1987. godine, i to samo da bi posetio roditelje i brata u Beogradu. Granicu je prelazio ilegalno jer nije imao pasoš. Početkom devedesetih se vratio u Legiju stranaca i bio angažovan u Zalivskom ratu - govore službene informacije.
U Legiji stranaca je bio narednik, glavni za prijem novih kandidata, a potom glavni instruktor za obuku, da bi na kraju postao komandir desantne grupe.