Ova Beograđanka radi na kruzeru i njena priča je drugačija od svih koje ste pročitali!

Filmski scenariji sa kruzera u kojima se priča samo o bludu i razvratu zaposlenih šokiraju javnost. Gotovo da ne postoje pozitivna iskustva, ili niko želi da priča o njima. Kako bismo proverili da li je posao na brodu stvarno horor, kontaktirali smo Ljubicu B. (24) iz Beograda, koja već šest meseci radi na kruzeru koji krstari Mediteranom.

- U Beogradu sam imala posao u struci, radila sam u hotelu. Ali zbog male plate i malih šansi za promenu posla dala sam otkaz. Naravno, tu je bila i želja za avanturom - započinje Ljubica priču za Alo! i dodaje da se ni u jednom trenutku nije pokajala što je ostavila sve. Već posle tri meseca je dobila unapređenje i svoju kabinu. Kao „night auditor“ trenutno zarađuje 1.400 dolara i brine o tome da svi gosti plate svoj račun pre nego što napuste brod. Ipak, postoji nešto što joj je teško palo.

- U početku sam imala napade klaustofobije i mučnine. Zamenila sam dan za noć, ali to nije tako strašno. Najgore mi je bilo što sam novogodišnje i božićne praznike slavila sama, daleko od ljudi koje volim. Ljubica kaže da i na kruzeru ima dobrih i loših ljudi, ali i da je uspela da stekne prijatelje.

- Prvo sam upoznala koleginicu Donu koja mi je pomogla da se smestim. Sećam se da smo išle hodnicima, uz i niz stepenice koje su mi ličile na scene iz "Titanika" kada Rouz sekirom ide da spase zarobljenog Džeka. Tada sam pomislila: "Bože, Ljubice šta si sebi uradila?!" Drugi šok je usledio kada sam videla da se kabina nalazi u delu ispod vode, bez prozora. Pitala sam se šta mi je trebalo da se iz svog doma preselim u kutiju sa zajedničkim kupatilom za 50 devojaka. Sad mi je to smešno, jer zaista čovek može na svašta da se navikne - kaže Ljubica uz opasku da samo psihički jaki ljudi mogu da prežive rad na kruzeru.

- Ovde nema vikenda i slobodan dan zvanično ne postoji. Radim između devet i 12 sati. Ritam je vojnički, pravila su stroga, ali to je jedini način da se zaštitimo - kaže Ljubica.

Saglasna je da kruzere prate kontroverzne priče, ali veruje da su mnoge preuveličane, čak i izmišljene. Na brodu, kaže, ima svega, ali ni upola onoliko koliko se piše.

- Podmetanja i prljavih igara ima puno, kao i na kopnu. Ali tamo kad završiš radni dan odeš kući, a ovde nemaš gde. Naravno da ima seksa, droge i alkohola, ali svako ima pravo na izbor. Postoji sistem prijave, naročito za muško-žensko maltertiranje i veoma ozbiljno se uzimaju u obzir – kaže Ljubica i dodaje da se većina gostiju i zaposlenih ponaša pristojno.

- Zvanično je zabranjeno da devojke budu u muškim kabina i obrnuto. Sve je promenljivo i brzo živi. Ne znaš da li će tvoj dečko biti prebačen na drugi brod. Ljudi se ne vezuju i ne uzimaju veze na kruzerima za ozbljno. Ja nisam u toj priči, verujem u pravu ljubavi i evo već tri meseca čekam momka da se vrati - kaže Ljubica.