Ovako izgleda život žene u srpskom selu
Obično prve ustaju, a zadnje idu na spavanje. Prve su u njivi, voćnjaku, plasteniku, štali, ali za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadoknadu - tako danas izgleda život žene na selu, koja se vodi kao nezaposlena, a zapravo ceo dan radi.
Nebojša Raus
Ženski rad je nepriznat i neprepoznat u poljoprivredi i u domaćinstvu. Obično se muškarci vode kao zaposleni na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene na selu rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva, istaknuto je danas na skupu "Žene na selu: Unapređenje kvaliteta života u seoskom području".
Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Kooordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović naglasila je da od četiri žene koje žive na selu, tri rade a da za to ne dobijaju nikaku finansijsku nadoknadu, a sa druge strane samo 13 odsto žena su vlasnice gazdinastava.
"Kada treba da rade, one su u radu najbrojnije na selu, a kada treba da budu vlasnice određene imovine one su najmanje brojne", naglasila je Mihajlović i dodala da se napredak društva meri razvojem i napretkom žena u jednom društvu.
Podseća da su strategije, zakoni, akcioni planove, važna osnova, ali da je još važniji realan život, da žene i muškarci shvate da žena treba da ima vlasništvo nad imovinom, da može da radi.
"Jedan od projekata koji smo pokrenuli sa NALED-om je zapošljavanje 1.000 žena i već smo zaposlili 65 žena", rekla je Mihajlović i dodala da su žene važan potencijal na selu.
Istraživanja pokazuju da su žene na selu nedovoljno uključene u odlučivanje, ne pitaju se o modelu razvoja poljoprivrede i sela, a politike i mere ne prepoznaju adekvatno njihove potrebe.
Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela, poručili su učesnici skupa, i naglasili da 63 odsto žena i 37 odsto muškaraca obavljaju poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu.
Muškarci čine 86 odsto zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Žarko Radošević rekao je da mora da se afirmiše rad i položaj žena na selu.
On je rekao da posebno zabrinjava starosna struktura žena koje žive na selu, da je 50 odsto žena starije od 65 godina.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Karla Herši ukazala je na veliku ulogu žena na selu, da imovina žena na selu treba da se uvećava i da se prizna njihova važna uloga.
Posebno je istakla da treba raditi na osnaživanju žena i devojčica koje žive na selu i planiraju tu da ostanu.
Konferencija "Žene na selu: unapređenje kvaliteta života u seoskim područjima" je organizovana povodom Međunarodnog dana žena na selu.