Ovo ne valja raditi na Svetu Petku
Pravoslavni vernici danas slave jednu od najbitnijih svetica srpskog porekla, Svetu Petku, u Bugarskoj i Grčkoj poznata i kao Paraskeva.
Goran Srdanov
Srpska pravoslavna crkva danas praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima.
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.
Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Uobičajeno je da se na današnji dan ode u crkvu Ružica na Kalemegdanu gde se pokraj kapele Svete Petke uzima čudotvorna voda za koju se veruje da leči mnoge bolesti, a naročito probleme sa vidom.
Iako je Svetka Petka u kalendarima svih pravoslavnih crkva upisana crvenim slovom, danas nije obavezan post.
Prema narodnom verovanju na današnji dan ne valja da se mesi hleb, pere veš i rade drugi fizički poslovi za koje se koristi rublje.
Ovaj običaj ustanovljen je zbog toga što se Sveta Petka prvenstveno smatra zaštitnikom žena, a potom i bolesnih. Zbog toga je crkva i dozvolila da se u narodu uvreži ovakvo verovanje kako bi žene imale slobodan dan od teških poslova koje su nekada obavljale i u kući i na polju.
Običaj je i da žene šest dana uoči Svete Petke poste, a da se potom sedmog dana pričeste i jedu mrsno.
Kult Svete Petke neguje se vekovima i u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Na stotine vernike se još od ranih jutarnjih sati okupilo ispred crkve Svete Petke na Kalemegdanu, kako bi ušli da zapale sveću. Među posetiocima ima i starih i mladih, ali i dece.