Počelo izdavanje rešenja o ozakonjenju objekata

Kako je navedeno, prve dve faze procesa ozakonjenja - popis nelegalnih objekata u gradovima i opštinama i izrada baze svih nelegalnih objekata uspešno su završene i trenutno je u toku treća faza - donošenje rešenja.

"Rešenja građevinskih inspektora su uslov da građani uđu u postupak ozakonjenja svojih kuća i stanova. Do ovog trenutka je doneto oko 800.000 rešenja, a Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je svim jedinicama lokalnih samouprava dalo rok da do kraja avgusta 2017. donesu rešenja za svih 1,6 miliona popisanih objekata", rekla je pomoćnica ministra građevinarstva Darinka Đuran.

Prema njenim rečima, na teritoriji Srbije do ovog trenutka doneto je više od 80.000 rešenja o ozakonjenju.

"Ne mogu da kažem da smo sasvim zadovoljni, ali možemo da kažemo da imamo velike pomake", navela je Đuranova.

Ona je naglasila da su predstavnici ministarstva stalno na terenu i da pružaju podršku lokalnim samupravama, kojima su radi veće efikasnosti dodeljene i kvote od 40 rešenja dnevno koje treba da donesu lokalni građevinski inspektori.

"U okviru treće faze, koja će trajati naredne tri godine, biće pružena pomoć svim građanima, kao i opštinama i gradovima da reše složene imovinsko-pravne odnose sa kojima se susreću u procesu ozakonjenja, kako bismo stvorili uslove da najveći broj građana ozakoni kuće i stanove u kojima žive", rekla je Đuranova.

Ona je podsetila da bazi nelegalnih objekata koja je prvi put urađena u Srbiji, obuhvata 2.041.936 nezakonito izgrađenih objekata, od kojih su gotovo polovina kuće i stanovi, a više od 700.000 pomoćni ekonomski objekti.

Napomenula je da građani koji su u postupku ozakonjenja objekata dobili rešenje građevinskih inspektora o uklanjanju objekata ne treba da brinu, jer to znači da je objekat ušao u postupak ozakonjenja i to se rešenje neće sprovoditi do pravnosnažno okončanog postupka ozakonjenja.

Takođe je naglasila da će najveći deo prihoda od taksi koje građani uplate po osnovu takse za ozakonjenje, otići budžetima gradova i opština, čak 70 odsto, što će im omogućiti veća ulaganja u infrastrukturu.

"Preporuka ministarstava lokalnim samoupravama jeste da ta sredstva ulažu u razvoj komunalne infrastrukture i lokalne putne infrastrukture kako bi upravo građani koji su ozakonili svoje objekte dobili adekvantne uslove za život", rekla je Đuranova.