Prodavci nas obmanjuju! Na beogradskoj pijaci na Zelenom vencu otkrivena velika prevara!

* Domaća proizvodnja pasulja trenutno pokriva tek trećinu potrošnje

* Najviše jedemo pasulj iz Kirgistana, Kine, Bugarske, Poljske i čak daleke Argentine

* Srbija je izgubila i veliki broj potrošača pasulja gašenjem vojnih kasarni i fabričkih menzi

Iako je kuvani pasulj jedan od najvećih specijaliteta domaće nacionalne kuhinje, na kojem su stasavale generacije Srba, upravo ova mahunarka je postala jedna od vodećih namirnica na spisku uvoznog povrća.

Naime, domaća proizvodnja pasulja trenutno pokriva tek trećinu potrošnje, pa najviše jedemo pasulj iz Kirgistana, Kine, Bugarske, Poljske i čak daleke Argentine.

 Nekada sirotinjska hrana je za mnoge postala i luksuz, jer je cena po kilogramu nekih sorti pasulja uveliko prestigla cenu živinskog mesa, a kako stručnjaci objašnjavaju za „Alo!“, ovakvo stanje najviše odgovara trgovcima koji debelo zarađuju.

Na beogradskoj pijaci na Zelenom vencu, kako se uverila naša ekipa, prodaje se samo tetovac iz Kirgistana, čija cena varira od 250 do 400 dinara po kilogramu. Međutim, kako nam je objasnio jedan preprodavac, mnogi trgovci upravo ovaj pasulj prodaju kao domaći, svesno obmanjujući kupce.

- Oni koji ne lažu da je da je tetovac zapravo Kirgiz, prodaju ga po ceni od 250 dinara. A prodavci koji izmišljaju da je domaći, deru kupce i za 400 dinara po kilogramu. Domaćeg, jednostavno, nema, a i ako biste ga pronašli, on ne bi bio ispod 600 dinara - kaže naš sagovornik.

Pored toga što domaćeg pasulja nema na pijacama, kako za „Alo!“ objašnjava agroekonomista Milan Prostran, vrlo teško ga je naći i u prodavnicama i po hipermarketima. 

- Kada je Srbija sklopila sporazum o slobodnoj trgovine, otvorili smo se kao tržište, zbog čega je uvozni pasulj potpuno potisnuo domaći. Cene tog pasulja su konkurentne, a došlo je i do promene tehnologije u proizvodnji pasulja, što je dodatno otežalo domaćim poljoprivrednicima da ga uzgajaju - kaže Prostran.

Naš sagovornik ističe da je Srbija izgubila i veliki broj potrošača pasulja gašenjem vojnih kasarni i fabričkih menzi, pa su proizvođači izgubili dugoročne sigurne plasmane.

 - Ugašen je i Poljoprivredni institut u Zaječaru, koji je radio selekcije semena domaćeg pasulja, što je takođe jedan od faktora zbog kojeg se domaća proizvodnja pasulja sada desetkovala - ističe Prostran.

Neki podaci pokazuju da se slom u proizvodnji pasulja u Srbiji dogodio 1997, kada je ona smanjena sa 52.000 na 28.000 tona i od tada se neprestano smanjuje. Međutim, istraživanje međunarodne baze o trgovini UNCTAD pokazuje da se skroman deo skromnog prinosa pasulja iz Srbije izvozi u BiH, Švedsku, Sloveniju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru.

Uvoz pasulja 2018. (u tonama)

Kirgistan 6.274

Poljska 2.062

Bugarska 1.678

Argentina 1.405

Egipat 1.386

Ukrajina 655

Kazahstan 229

Kina 160

Uzbekistan 110

Portugal 72

BONUS VIDEO: Beogradski Pobednik nikad bliže kameri! Dosad neviđeni detalji!