Proklet bio 17. mart, sve su nam uzeli!
Suze, očaj, neverica, bol ljudi koji su krvnički proterani sa svojih ognjišta slike su koje su trajno urezane u sećanje Srba...
profimedia
Danas se navršava tačno 12 godina od dana kada je masa od 50.000 Albanaca, zapaljena lažnom vešću o ubistvu dečaka na Ibru, krenula u linč i progon srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Tokom martovskog pogroma ubijeno je osmoro Srba, prognano ih je 4.012 i etnički je očišćeno šest gradova i deset sela, a gotovo niko nije odgovarao za ta zlodela...
Jana mi se u snovima javlja
Prve žrtve pogroma bili su Borivoje Spasojević (53) i Jana Tučev (36) iz severnog dela Kosovske Mitrovice. Taj dan zauvek je u crno zavio Janinog supruga Boru i decu Eleonoru i Nikolu. Bora često sanja trenutak kada je njegova žena ubijena na terasi. - Izašla je da okači veš i dobila metak u grudi. Iz snajpera. Jadnica se zadržala na nogama, ušla u stan, zatvorila vrata, pogledala u decu i mene i izdahnula - pričao je Boro.
Iako je prošlo punih 12 godina, baka Olgica Subotić (65) iz Obilića i dan-danas ne može da priča o pogromu, a da ne zaplače. U svoje voljeno mesto se, nakon što su je puškama isterali, nikada nije vratila. Od 2004. živi u kontejneru od svega 12 kvadrata u Gračanici, a već mesecima nema ni struju ni vodu. U njenom stanu u Obiliću sada žive Albanci.
- Bilo je pitanje života ili smrti. Bilo, ne ponovilo se više nikada. Nikome. Tog stravičnog dana bila sam sa ćerkom kod kuće, taman što smo ručale i ja sam sela da vezem, kada su me pozvali prijatelji iz Mitrovice da kažu da je tamo počeo rat. Za pola sata, pred zgradom sam ugledala 30-40 Albanaca sa zastavama kako urlaju...
Ubrzo su stigli i tenkovi. Tada sam videla stravične slike koje dok sam živa iz sećanja neću izbrisati. Horde su nailazile, paleći sve pred sobom. Crkve, kuće... Tukli su decu, starce... Kao u horor filmu. Stajala sam nepomična i nema. Najteže mi je palo kada sam videla kako bakljama pale kuću komšije Slavka, koji je bio nepokretan, a s njim bolesna majka. Kao danas se sećam kako ih je maloletni sin izvlačio iz kuće u plamenu. Bili su izranjavljeni, a Albanci su počeli krvnički sve da ih tuku - seća se strahote baka Olgica, a onda nastavlja priču:
- Ubrzo su nam u stan upale policija i vojska. Odveli su mene, ćerku i ostale u kasarnu u Gračanici. Kakvi su ljudi dolazili, bolje vam ne pričam, bukvalno u donjem vešu, nisu stizali da se obuku. Posle su me smestili u ovaj kontejner i tu sam i dan-danas. Od trauma se nikada nisam oporavila, kao ni moje jadno dete. Ubila se nekoliko godina kasnije - kroz suze priča baka i tužno konstatuje:
- Zgadio mi se život odavno... Bolesna sam i faktički nisam živa, samo preživljavam. Albanci su mi sve uzeli, upropastili, da mi je znati zašto? Šta smo im uradili? Proklet bio taj 17. mart! Teško mi je oko godišnjice, teže no inače... Ali ko me pita? Da ih možda ne grize savest? Da li su možda kažnjeni? Ma opet bi oni sve isto!
Niko nije odgovarao...
- Do temelja srušeni manastir Devič i konaci Svetih Arhangela kod Prizrena.
- Izgorele i crkve manastira Bogorodica Ljeviška iz 14. veka i Sveti Đorđe iz 16. veka.
- U osvrtu na nasilje, OEBS je tada ocenio da je neodgovorno pisanje medija o smrti albanskih dečaka uslovilo da nasilje bude „tako intenzivno i brutalno“.
- Prema zvaničnim podacima UNHCR-a, za 10 godina na KiM se od 4.500 izbeglih vratilo samo 150 porodica.
- U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osumnjičenih za učešće u antisrpskom nasilju, a gotovo niko nije odgovarao.
CRNA STATISTIKA
- 8 Srba ubijeno
- 4.012 prognano
- 16 gradova i sela etnički očišćeno
- 800 kuća uništeno
- 35 manastira oskrnavljeno