Prvi je na TV-u pročitao vest koja je šokirala Jugoslaviju, a onda je shvatio da ima POGREŠNE PANTALONE! (VIDEO)
Na današnji dan 1980. objavljena je širom sveta jedna od najdramatičnijih vesti s Balkana.
screenshoot/Youtube
Novinar TVZ-a danas HRT-a, Miroslav Lilić, danas kolumnista, bio je onaj koji je na nacionalnoj televiziji pročitao vest: Često su me pitali jesam li bio svestan posledica koje će uslediti nakon što pročitam vest o Titovoj smrti. Jesam li bio svestan da zapravo najavljujem kraj Jugoslavije i sve ono što se u tom kontekstu posle zbivalo? Ne, nisam. Tako nešto nikad mi nije palo na pamet… Kada sam davao izjavu za seriju o Titu autora Antuna Vrdoljaka, uz ostalo su me pitali jesu li na Televiziji postojale neke posebne sigurnosne pripreme. Odgovor je bio kratak: nisu.
PROČITAJ JOŠ:
U državi jesu, a na Televiziji su se odvijale tihe, stručne, profesionalne i ostale pripreme – šta ćemo, kako i kada emitovati. Noću su se montirale emisije o Titu, prilozi, muzika, fotografije. Napravili smo redosled priloga i emisija od prvog dana do sahrane, tačan plan reakcija u svetu i Jugoslaviji. Naravno, dnevne vesti nismo planirali. Nakon vesti o Titovoj bolesti mnogi su na Televiziji očekivali velike sastanke, dogovore, diskusije, kolegije… Ali, za velike događaje najbolje je angažovati što manje ljudi, samo one koji će operativno raditi.
U to vreme Tito je već bio ozbiljno bolestan. Lekar mu je u oktobru 1979. sugerirao da ide što pre u bolnicu jer mu moraju amputirati nogu, ali on je danima odgađao. Želeo je da dočeka Novu godinu u Karađorđevu s rukovodiocima svih republika i pokrajina. Tako je i bilo, iako nije ustajao sa stolice, osim nakratko. Nakon dočeka je otišao u bolnicu u Ljubljanu, gde je odmah i operisan. Potom je stiglo saopštenje da je operacija protekla dobro, a nakon dva dana su se pojavile fotografije na kojima je sa sinovima Žarkom i Mišom. Sve je izgledalo kao da je u najboljem redu. Nakon nekoliko dana počele su komplikacije i svaki je dan stizalo saopštenje da se nastavljaju intenzivne mere lečenja…
PREPORUČUJEMO:
"Odlučio sam da ti pročitaš vest kada umre drug Tito", rečeno mu je.
- Meni je odmah skočio pritisak i počeo sam kukati: "Molim vas, nemoj mene… Ja to ne mogu! Neka čita Mlakar, on će to puno bolje od mene, ja to ne mogu izdržati..." "Ne dolazi u obzir. To mora imati težinu i drugačije je kad čita urednik Dnevnika i šef programa, nego spiker." Završio je rečenicom: "To je tako i gotovo. Ne moram te uveravati da moraš biti na raspolaganju i spreman dvadeset četiri sata i da celi program bez potresa pripremiš za funkcionisanje kad se to dogodi. Nema panike, nema puno priče, sve ležerno i diskretno… I naravno, bez noćnih lumperaja i pića!". Odlazim iz Kockice, u glavi mi košmar, srce tuče, razmišljam koga više da žalim – Tita koji umire ili sebe koji od sada više nema privatni život. Pozvao sam jednog po jednog urednika Dnevnika, pa onda spikere i sve važnije novinare. Svima sam objasnio situaciju. Onima koji će se pojavljivati u kadru odmah smo nabavili crna odela, košulje, crne kravate.
U 15.30 Branko mi je rekao da je Tito umro, da će Tanjug emitovati vest, da se presvučem i budem spreman krenuti u studio. Ostavili smo dežurnog kraj teleksa da nam odmah donese vest kad je emituju iz Beograda. Puharić je insistirao na tome da moramo prvi u Jugoslaviji objaviti vest kako bi Televiziju Zagreb prenele ostale TV kuće u Evropi i svetu. Slika Tita koju ćemo objaviti u pozadini već je pre odabrana. Pozvao sam sve urednike, poređali smo priloge i emisije koje će se emitovati nakon objave vesti o smrti… Sve je u najboljem redu, razmišljam i oblačim košulju, sako, kravatu. I čekam…
Pročitao sam vest, gledao još par sekundi u kameru i hteo ustati sa stolice. Alo, na svoj užas shvatim da na sebi imam plave farmerke koje sam zaboravio da zamenim crnim pantalonama!