Pukovnik Pavlović izgovorio reči koje svi Srbi treba da čuju i otišao u smrt! Evo šta se dogodilo nad Valjevom (FOTO)

Dvadeset godina kasnije porodica, prijatelji, kolege iz vojske i brojni građani valjevskog kraja okupili su se u Podgorini kako bi Milenku Pavloviću odali počast. Tačno u 12.04 časova nad Valjevom su preletela dva „miga 29“, a potom su kraj spomen-obeležja u Valjevu i selu Bujačić, nad kojim je stradao, položeni venci.

U valjevskom Centru za kulturu održana je akademija pod nazivom "Plava linija života", a brigadni general Željko Bilić, komandant 204. vazduhoplovne brigade, rekao je da je pukovnik Pavlović izvršio najsvetiji čin žrtvujući sebe za odbranu naroda.

Manifestacija je nastavljena u Osečini svečanim otvaranjem ulice koja je ponela ime hrabrog pilota.

- Svake godine nizom manifestacija čuvamo sećanje na našeg heroja, koji je stradao nedaleko od rodnog Gornjeg Crniljeva. Priče o njegovom činu prenose se u ovom kraju s kolena na koleno, kako čovek koji je nesebično dao život za odbranu otadžbine ne bi bio zaboravljen - rekao je za „Alo!“ zamenik predsednika opštine Osečina Nenad Stevanović.

I istina je. Podgorina ne zaboravlja svoje heroje. I svi o pokojnom Milenku govore samo najbolje.

- Bio je ljudina, čovek koji nikad nije zaboravio odakle je potekao. Redovno je dolazio u svoje Gornje Crniljevo i rado pričao s ljudima. Ponosni smo što je bio naš - ističu meštani.

Da u rodnom selu i dalje čuvaju sećanja na „Ikra iz Podgorine“, uverili smo se već narednog, nedeljnog jutra, kada je u Gornjem Crniljevu održan parastos poginulima u ratovima. Kraj spomen-obeležja, pored kog stoji deo krila Milenkovog „miga“, okupilo se nekoliko stotina ljudi. Kada je upaljena prva od stotinu sveća koje su držali u rukama, utihnuo je svaki žamor, kao i vetar, kako bismo heroju odali počast kakvu zaista i zaslužuje.

Ispred obeležja nemo su stajali Milenkovi najbliži - majka Radmila, supruga Slavica, sinovi Srđan i Nemanja, unuci Maša i Vojin. Na pomen su došli brojni prijatelji, kao i Milenkovi najbliži saradnici, koji su ga poslednji i videli, svega nekoliko minuta pre nego što je otišao u legendu.

Sa rečima: „Nek mu je večna slava i hvala“ niz mnoge obraze skliznule su suze. Potom su se okupljeni prisećali brojnih anegdota i smešili se, govoreći da je Milenko bio vedrog duha i da ne bi voleo da vidi tugu na njihovim licima.

- Ne prođe godina da se ne okupimo. Takav čovek se samo jednom rađa i bila je čast poznavati ga i družiti se sa njim. Bio je vitez, čovek junačkog srca - poručili su prisutni.