Rade od jutra do mraka, a na ovom talentu im svi zavide! (VIDEO)

Do pre samo dve godine šestočlana porodica Đorđević - otac Miodrag, majka Snežana i njihove ćerke Marija, Aleksandra, Zorica i Anđela - živela je u sobičku od 16 kvadrata, a onda je ostala i bez toga. Ali zahvaljujući velikoj požrtvovanosti sestara, koje su sudbinu uzele u svoje ruke, ova familija danas ima redovne prihode i pristojne uslove za život. Najveća želja im je da posle deceniju i po završe porodičnu kuću u beogradskom naselju Ovča kako bi podstanarski stan zamenili vlastitim krovom nad glavom. 

 Miodrag (46) i Snežana (48), iako su pre nešto više od godinu dana ostali bez posla i još uvek nemaju svoj krov nad glavom, za sebe kažu da su bogati ljudi. A njihovo bogatstvo su Marija (26), Aleksandra (19), Zorica (17) i Anđela (12), ćerke, kako ističu, za diku i ponos. Kako bi svojoj porodici obezbedili i hranu i smeštaj, one rade i po 16 sati dnevno. 

- Nas šestoro je živelo u sobici babinog i dedinog stana koji je imao 80 kvadrata, a pored nas tu je bio i podstanar. Potom je deda odlučio da proda stan, a mi smo završili bukvalno na ulici. To je za nas bio ogroman šok. Mi godinama gradimo svoju kuću, ali kako još uvek nemamo mogućnosti da je završimo, morali smo da idemo u podstanare - kaže najstarija Marija, koja radi kao modni kreator.
Njena sestra Aleksandra (19), pedikir, zaposlila se još sa 17 godina kako bi doprinela porodičnom budžetu.

 

 - Dok sam pohađala srednju školu, svaki dan posle časova išla sam u kozmetički salon na obuku kako bih što pre počela da radim. Po završetku škole, dok su se drugi radovali što se završava, ja sam se radovala jer ću konačno moći da se zaposlim. Punoletstvo sam slavila u salonu! I tada, a i sada mi je najvažnije da doprinesem budžetu, platim račune za koje sam zadužena i odvojim sumu za izgradnju kuće - kaže Aleksandra.

Marljiva i vredna je i Zorica (17), inače jedan od najboljih đaka Saobraćajno-tehničke škole. Kaže da ne može da dočeka dan kada će se i ona zaposliti i tako pomoći roditeljima i sestrama.
- San mi je da vozim šleper po evropskim auto-putevima i ostaje mi samo da nakon položene vožnje za C kategoriju položim i testove. Želim da dokažem da i žene mogu da budu dobri vozači kao i muškarci - kaže Zorica, dok najmlađa Anđela (12) dobacuje da njeno vreme tek dolazi i da će ostalim sestrama za nekoliko godina pomrsiti konce.

Đorđevići nikada nisu videli more, a najdalje odredište do kog su putovali bio je Leskovac i to kada su išli u posetu baki.

- Kroz priče drugih mi doživljavamo predele u kojima nismo bili. Ipak, imamo cilj, zbog kojeg se odričemo putovanja, a to je da sledeći Aranđelovdan proslavimo u našem domu - kaže najstarija od četiri sestre Đorđević. 

Kuvam svojim princezama

- Dok ne nađem posao, kuvam svojim princezama. Sve što spremim one pojedu i da vam se pohvalim, uvek traže još, što znači da im se dopada kako kuvam. Inače, sad sam na birou nakon što sam ostao bez posla kada je gazda radionice u kojoj smo pravili kaiševe preminuo. Nadam se da ću uskoro imati novo zaposlenje - kaže Miodrag.