Red, rad i disciplina recept su za zdravo zdravstvo!
Ove godine VMA će podići kvalitet srpske medicine na svetski nivo!
Privatna arhiva
Pacijenti će biti lečeni pomoću najbolje opreme, biće otvoren najsavremeniji Centar za Hitnu pomoć u zemlji, a Srbija će konačno dobiti i banku očnog tkiva. Ta vojna zdravstvena ustanova nabaviće najsavremenije nove aparate, koji će doprineti poboljšanju ukupne brige o pacijentima u državi.
U ekskluzivnom intervjuu za „Alo!” pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević kaže da će ta nabavka značiti smanjivanje liste čekanja, kvalitetniju dijagnostiku i lečenje.
- Magnetna rezonanca novije generacije biće puštena u rad u drugoj polovini ove godine. Ubrzaće se postavljanje dijagnoze, smanjiti liste čekanja za pregled na tom uređaju. Ujedno, do kraja godine trebalo bi da počne sa radom gama kamera sa skenerom za zračnu terapiju u onkologiji, koju nema niko u državi. Njena specifičnost je u tome što može istovremeno da zrači tumor i skenira rezultate te terapije. Planirali smo da nabavimo novi savremeni skener za Centar Hitne pomoći, novi pokretni rendgen, da značajno tehnološki osnažimo radiologiju. Takođe, nabavljen je takozvani „maldi tof”, uređaj za Sektor za preventivnu medicinu, a pružaće mikrobiološke usluge, brzu i pouzdanu dijagnostiku i skraćivaće čekanje na rezultate analiza. Više to neće biti nekoliko dana, već samo jedan! Taj aparat počinje sa radom do kraja nedelje.
Civilni pacijenti i dalje mogu da se leče na VMA!
VMA uvek početkom godine potpisuje ugovor sa RFZO za lečenje civilnih pacijenata. Da li i dalje ostaje mesta za 40 odsto civilnih pacijenta?
- Civilni osiguranici su uvek mogli da se leče na VMA, ali zahvaljujući saradnji sa Fondom, broj civilnih osiguranika je definisan na 40 odsto kapaciteta. Na VMA su svi pacijenti isti. Ipak, mi smo na prvom mestu vojna ustanova, lečimo aktivne i penzionisane pripadnike Vojske i njihove porodice i u odnosu na to organizujemo naš rad. Ali uvek izađemo i sa više kapaciteta nego što je ugovorom sa RFZO predviđeno. Umesto 1.800 operacija katarakte, na primer, mi uradimo 2.500.
Za ovu godinu planirano je otvaranje najsavremenijeg Centra za Hitnu pomoć u Srbiji?
- Da. On će imati sve što je neophodno za hitnu dijagnostiku. VMA je svake srede dežurni urgentni centar za celu zemlju. U proseku imamo preko 500 pacijenata, a svakom od njih uradimo po nekoliko pregleda. Za mali prostor Hitne pomoći, kakav je sad, jedan od problema je kako fizički primiti te ljude, a da ne pričamo o angažovanju medicinskog osoblja i stručnoj pomoći. Kada je novi centar u pitanju, sa pretpripremnim radovima već smo počeli, renoviraćemo ga i opremiti savremenom opremom. Tamo će se obavljati najveći broj pregleda, a to će pomoći efikasnosti u radu i dijagnostici, a pacijentima će biti komotnije da ne šetaju od instituta i klinika, kao što je to sada često slučaj.
Postavljeni ste na mesto načelnika VMA 17. januara. Šta je bilo goruće, šta ste prvo rešavali?
- Već smo reagovali na goruće probleme, tako da oni to više nisu, ali jesu konstantni. Prvi prioritet je neprekidna, stabilna nabavka sanitetskog materijala, kao najvažnija stavka u radu VMA. Ne sme da nam se ponovi materijalno-finansijski problem u nabavkama, koja je prošle godine kulminirala zastojem u snabdevanju. To je prevaziđeno velikim zalaganjem tima na čelu sa zamenikom načelnika VMA pukovnikom prof. dr Draganom Dinčićem. Tenderi za ovu godinu već su počeli, Ministarstvo odbrane je odobrilo dodatna sredstava za lekove, a zahvaljujući odličnoj saradnji sa RFZO, kroz takozvane Okvirne sporazume, obezbedićemo sav materijal za rad koji nam je neophodan. Ljudski resursi takođe su veliki izazov. Moramo da nađemo način kako da zadržimo najbolje, obnovimo i osnažimo personal po svim organizacionim celinama.
VMA se ne prodaje!
Da li su tačne glasine da se VMA gasi ili prodaje?
- Ove godine smo obeležili 173 godine postojanja i rada VMA i još jednom se podsetili koliko je ova kuća neraskidivo povezana sa istorijom i tradicijom srpskog naroda i srpske Vojske. To se nikada neće promeniti. Živimo u vremenima koja nisu laka, a opet, kad sve stavimo u istorijsku dimenziju, koji to period srpske istorije nije bio težak? VMA ostaje to što jeste - važan deo sistema odbrane i zdravstva. Sve navodne priče u vezi sa prodajom ili gašenjem su netačne i zlonamerne.
Kada će da proradi banka očnog tkiva?
- Planiramo skoriji početak i završetak radova, polovinom ove godine. Za investicione radove na objektu izdvojeno je 20 miliona dinara, a za opremu pet. Biće smeštena blizu Instituta za sudsku medicinu i patologiju. Ona neće imati samo rožnjače, sklere već, ako bog da, i druga donorska tkiva, kao što je amnionska membrana. Banka očnog tkiva sačuvaće mnogima vid. Biće lečeni pacijenti koji imaju zamućenje rožnjače, povredu oka, oboljenje rožnjače, degeneracije, distrofije kod mladih osoba, urođene anomalije providnosti rođnjače... Bez očne banke, koja je deo organizacije „Eurotransplanta“, neće moći da bude otvoreno poglavlje u pregovorima za ulazak u EU. Ta banka nije projekat samo VMA već od nacionalnog značaja.
Kako civilni pacijent da dođe da se leči na VMA?
- On može kod svog lekara opšte medicine da traži uput za nas ako je sa teritorije Beograda ili preko uputa lekarske komisije ukoliko je iz unutrašnjosti.
Brojke na VMA za 2016.
- 415.686 pacijenata je pregledano
- 28.213 njih je hospitalizovano
- 24.439 njih je operisano
- 2.802.048 laboratorijskih analiza je urađeno
- 10 transplantacija bubrega je urađeno sa živih donora
Srpsko zdravstvo, u koje spada i vojno, ima puno problema - liste čekanja, dotrajali objekti, toaleti... Kako biste ga vi „izlečili”?
- Mi sa svoje strane činimo sve da pomognemo srpskom zdravstvu. Uvek smo za uvažavanje različitosti i za jedinstvo u radu ka zajedničkom cilju, a to je izlečenje pacijenta. Rad VMA ogleda se u specifičnosti naše uloge u slučaju ratova, elementarnih katasrofa... Svedoci smo da je tokom poplava u Obrenovcu poljska bolnica VMA bila montirana za dan. Mi svoj zadatak u potpunosti ipunjavamo. Možemo i bolje i više da radimo. Rešenje za sve probleme su red, rad i disciplina!