Jecaji parali nebo iznad Bajine Bašte. Despot Lazić je sahranjen. Dobrotu tog deteta nikada nećemo zaboraviti

 

* Nikada na groblju u Bajinoj Bašti nije bilo više dece nego juče

* Tužne, uplakane, neme, u crnini, sa nevericom na licu

* I Despot Lazić, njihov drug, vršnjak, koga su ispratili na večni počinak bio je dete

Dete bez dana pravog, srećnog detinjstva. Hrabri dečak koji je ostao željan igranja, druženja, svih klinačkih zadovoljstava i nestašluka, roditeljskog milovanja i zagrljaja. Svuda gde majka i otac mogu da maze dete, po celom telu, njemu su bile bolne i krvare rane, osetljive i na najmanji dodir.

Plakala je juče, na dan sahrane dvanaestogodišnjaka, cela Bajina Bašta. Plače od petka uveče kada njihov nevoljni, namučeni sugrađanin preminuo na Institutu za majku i dete u Beogradu.

Despot je od rođenja bolovao od bulozne epidermolize, teške, retke i neizlečive bolesti kože kod nas znane kao "deca leptiri". Po tom zlu koje ga je pratilo celog kratkog života svi su ga znali kao dečaka leptira.

Bolest kože izazvala je slabljenje dečakovog srca zbog čega je danima bio bez svesti. Dva puta su u petak lekari reanimirali Despota, treći put kad mu je srce stalo nije bilo pomoći.

- Ima simbolike između leptira i našeg Despota. Leptir živi jedan dan i Despot je živeo kratko. I leptir i Despot i sva deca su ukras sveta - čulo se nad odrom dečaka.

Rekoše bajinobaštanski sveštenici da Bajina Bašta nikada nije bila tužnija nego juče. I videlo se to uoči i posle sarhane. Puste i tihe ulice po prelepom danu pričale su tugu.

Majka Sofija, otac Aleksandar i brat Boris, junački su se, kao i svih proteklih 12 godina tokom kojih su se brinuli o Despotu, držali nad kovčegom. Majčinski jecaji, očinske suze, bratov prazan pogled u detinjstvo koje će pamtiti po Despotovikm patnjama, prizor dece koje plaču za drugom ledio je krv u žilama.

I u danu kada se opraštala od svog sina, između dva naleta plača, Sofija Lazić bila je jaka da se još jednom zahvali "Blic fondaciji" koja je u protekle četiri godine, kroz donacije naših čitalaca, pomagala Despotovo lečenje. Setila se svih tekstova koje smo pisali o njenom detetu, počev od prvog "Žive rane malog Despota" iz 2015, pa do onih napisanih od prošle nedelje kada smo dečaku, kome je život visio o koncu, davali podršku da pregura. Puno još humanitarnih akcija održano je svih ovih godina u Bajinoj Bašti, ali i drugim gradovima Srbije u znak podrške Despotu. Sav taj novac roditelji su koristili za nabavku skupih flastera koji nisu mogli da izleče bolest, već samo da zacele rane. A umesto njih iskakale su veće, bolnije, nesnosnije.

Pamti Sofija i nikada neće zaboraviti poslednje reči koje je Despot izgovorio pre nego što je izgubio svest

"Mama, znam da je došao kraj. Ne bojim se smrti. Želim samo da me pustite da odem, nemam snage da se mučim više. Pozdravi sve", šapuno joj je sin pre nego što je zaspao da se više nikada ne probudi.

Na Despotovom odru juče je stajao dres Partizana i fudbalska lopta ovog kluba. Voleo je dečak crno-bele boje. Dres je dobio leta 2015. na utakmici Partizan - Steaua. Tog dana bio je i gost redakcije "Blica".

Živeće u Bajinoj Bašti sećanje na Despota. Čelnici ove opštine juče su načelno prihvatili inicijativu "Blica" da se u gradiću na Drini ustanovi nagrada koja će nositi ime na tragičnog dečaka.

BONUS VIDEO: Sudar na uglu Bulevara kralja Aleksandre i Kumanovaske