Sekta “Crna ruža” joj je uzela dete, posle 10 godina golgote progovorila o životnoj drami: Mrtvom sinu dugujem borbu!
Ispovest majke
Alo/ Dejan Briza
Dr Mirjana Tomović, neustrašiva majka i neuropsihijatar sa VMA, raskrinkala je sektu „Crna ruža“, koja joj je ubila sina Filipa (17), a kada su pokušali da je unište hapšenjem i smeštanjem afere da je uzela mito od pacijenta, vodila je bitka na sudu i dokazala da je čista! Posle 10 godina pakla, vratila se na VMA uzdignute glave i čistog obraza, rešena da se bori protiv te pošasti.
Pročitajte još:
Filip je nađen mrtav 13. februara 2002. na Dunavskom keju na Karaburmi, dva dana posle nestanka, sa malom rupom od metka na čelu. Okolo je bio utaban krug u šikari, a nađeni su i satanistički znaci - krst okrenut naopako, sveće sa fitiljima nadole i hleb ukopan u zemlju.
U potresnoj ispovesti za „Alo!“, doktorka kaže da je sve izdržala samo da bi dokazala da je njen sin bio žrtva satanističke sekte. Uhapšena je dva dana uoči zahteva za obnavljanje istrage i dostavljanja dokaza da ih je bliska rođaka tipovala zbog imovine i da je dečak imao zadatak da pobije celu porodicu. Unajmila je privatne detektive, koji su utvrdili da je sin izvršio samoubistvo po nagovoru sekte, jer je u jednom trenutku rekao da će sve reći majci.
- Kada su me odveli u pritvor, mlađi sin je imao 11 godina. Prva pomisao mi je bila da će ostati sam, prepušten ulici i da mogu svašta da mu podmetnu. Nije lako biti majka u nevolji… Da sam htela da me nema, otišla bih sa Filipom u grob. O Filipu se pisalo da je bio ponavljač i narko-diler, a bio je odličan učenik i talentovani košarkaš. Posle treće godine gimnazije trebalo je da ide kod ujaka u Kanadu i tamo nastavi školovanje. Htela sam da ga očistim od svih neistina. To sam mu dugovala i to je bio motiv mog življenja… U pomoć su mi pritekli ćerka, roditelji i malobrojni prijatelji. Ćerka je napustila rad u Grčkoj, a otac, koji je bio ortoped, vratio se iz Kanade. Kad odem u penziju, otvoriću savetovalište i pomagaću mladima da izbegnu zavere sekti - kroz plač priča dr Mirjana Tomović i prepričava kako je otkrila da joj je sekta ubila dete.
U zatvoru šetala sa Anom Filipović, majkom monstrumom
Doktorka kaže da je na poslu bilo dramatičnih scena, kada je oživljavala pripadnika jednog beogradskog klana dok su joj kriminalci držali pištolj na čelu i kada je pomagala obogaljenim ranjenicima tokom rata u Bosni, ali da ništa ne može da se meri sa užasom koji je doživela u Centralnom zatvoru u Beogradu. - Dok su muškarci kojima se sudilo u Specijalnom sudu bili pritvoreni u Ustaničkoj ulici i imali toplu vodu i TV, nas žene su prebacili u Centralni zatvor. Rekli su nam da moramo tamo jer u Ustaničkoj, navodno, nema čuvarki. Sudili su mi, navodno, zbog lažne dijagnoze, a u pritvoru sam bila sa narkomanima, kriminalcima i ubicama! Bilo je nas šest u sobi, koja nije imala prozor, niti grejanje. Prale smo se hladnom vodom, a nisu postojali ni šteker ili fen. Pacova nije bilo, ali su zato bubašvabe bile veličine kažiprsta. Žene su tamo plakale i čupale kosu, a ja sam hvatala bubašvabe, pomagala cimerkama kao lekar i molila da im daju lekove za smirenje - prepričava doktorka Tomović i dodaje: - Zvali su nas „specijalke“ i išle smo u šetnju odvojeno. Bile smo miroljubive, pa su u našu grupu za šetnju ubacili Anu Filipović, osuđenu na 37 godina zbog ubistva ćerke Katarine (3). Njen ljubavnik Mališa Jeftić, osuđen na 40 godina, tukao je i silovao devojčicu, koja je iskrvarila od rascepa unutrašnjih organa. Ubice su je tukle i ubijale boga u njoj. Govorili su joj: „Robijam za Peru, al’ ću i tebe da odrobijam.“ Šetala je uvek ćutke, odvojena od nas - seća su užasa dr Tomović.
- Rođaka se posle Filipove smrti izlanula u našoj kući, govoreći: „On je trebalo da bude samo ranjen.“ Kuma mi je to prenela, jer sam bila u nesvesti posle vesti da je nađeno Filipovo telo. Angažovala sam privatne detektive, koji su otkrili da nas je tipovala zbog porodične imovine. Sada beži od mene čim me vidi i spušta roletne! Dala je otkaz 1997. sa izgovorom „da je šef nervira“. Vrbuje za sektu i prima platu od njih, a sad je i sina uključila u to. Mog muža je uvukla u sektu, a on je kasnije potpao pod uticaj jednog gurua sa Fruške gore, tobožnjeg duhovnog iscelitelja, koji ga je odvojio od porodice, posebno od dece - navodi doktorka i otkriva da su za vreme sudskog procesa pokušavali da je oteraju sa VMA.
- Suspendovana sam za vreme režima Demokratske stranke, dok je prof. dr Miodrag Jevtić bio načelnik VMA. Posle 338 dana u pritvoru, vratili su me na posao, ali su me posle 14 meseci ponovo suspendovali „na neodređeno vreme“, dok traje proces, navodeći „da sam štetna za rad na VMA“. Moje kolege, vojna lica, posle sudskih postupka odmah su vraćeni na posao, pa se pitam da li je u mom slučaju reč o rodnoj neravnopravnosti ili diskriminaciji zbog vojnih činova i da li sam ja kao civilni lekar svrstana u stručnjake drugog reda? Zahvaljujući promeni rukovodstva na VMA, sadašnji načelnik, pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, ispravno se postavio, pa sam vraćena na staro radno mesto. Bilo je pritisaka da budem prebačena u neki regionalni vojni centar. Načelnika su pitali: „Što je primaš na VMA, neće znati da radi svoj posao?!“ Kada sam to čula, u šali sam mu rekla: „Pošalji ih kod mene, da ih pregledam, pa da vide kako radim.“ Posle 10-godišnje golgote koju sam preživela, kolale su priče da sam, navodno, dobila pet godina robije i da treba da idem u „Zabelu“, ali mi je osećaj moralne i stručne čistote, kao i snaga ličnosti, pomogla da to prevaziđem. Komisija je veštačila moju otpusnu listu i izjasnila se da dijagnoza zbog koje su mi sudili nije bila izmišljena.
Čovek je imao povrede glave posle pada s motocikla i bolovao je od epilepsije. Da sam htela da pakujem, napisala bih da ima tumor na mozgu. Tužilaštvo ni tada nije odustalo, već je ćutalo. Sudili su mu u Specijalnom sudu, a tužilac Saša Ivanić i sudija Nada Zec su čak avanžovali. Kada bi snosili odgovornost zbog propusta, procesi bi se brže završavali - ističe doktorka, koja je će zbog neosnovanog boravka u pritvoru dobiti novčanu odštetu.
Advokat: Najveći stručnjak za epilepsiju smeta konkurenciji
Poznati beogradski advokat Nikola Nikolić, koji je 10 godina branio doktorku, kaže da je prema njoj učinjena izuzetno velika nepravda pokretanjem krivičnog postupka. - Iza toga su stajali interesi pojedinih lobija da se ona kao građansko lice na službi u Vojsci Srbije ukloni kao predavač. Izdržala je štošta za 10 godina, što nikada neće imati pravi novčani ekvivalent. Njene kolege su posvedočile na sudu da je najveći stručnjak za epilepsiju kod nas i protiv njenog mišljenja nisu imale nijedan kontraargument - kaže Nikolić i otkriva da je tokom sudskog postupka bilo jakih pritisaka. - Predlagali smo da se napravi komisija koja bi proverila lekarski izveštaj zbog kojeg su joj sudili, ali je Specijalni sud to odbio. Dobili smo veštačenje tek posle šest godina, a profesori su potvrdili da je njena dijagnoza tačna. Posle toga, tužilaštvo je čak četiri puta povlačilo predmet na razmatranje, ali nije htelo da odustane, nego se čekalo i čekalo! Ona je pravi borac, a kao psihijatar i neurolog nijednog trenutka nije sumnjala da će istina izaći na videlo i da će se vratiti na svoje radno mesto, što se na kraju i dogodilo - ističe advokat Nikolić.