Sina su mi sa grudi oteli!
Ni tri decenije nakon što su joj saopštili da joj je dete umrlo tri dana po rođenju, Zorica Jovanović (63) iz Batočine ne može mirno da spava. Čvrsto veruje da njen sin, koji je na porođaju dobio čistu desetku, nije preminuo zbog pucanja kapilara na mozgu, kao što tvrde lekari.
Promo
Ogorčena, navodi da je sramno što država ni pošto se na to obavezala presudom Evropskog suda za ljudska prava nije uradila apsolutno ništa da joj pomogne u potrazi za sinom. Ipak, ona i dalje sanja dan kada će on doći kući.
Ponosna baka
Zorica ima ćerku Bojanu (34) i sina Milana (30), ali i troje unučića. Ipak, sreća nije kompletna. Osim što još uvek traga za sinom, suprug Vidak joj je preminuo pre dve godine ne dočekavši istinu o otmici njihovog deteta.
- Jedino što sam ja od ove države dobila jeste novac. To treba da mi bude uteha? Živela sam ja i pre njega. Vređa me što država pokušava da novcem nadoknadi gubitak. To ne može da mi vrati moje dete, koje je negde živo i možda ima drugu porodicu, a ne zna za mene i da ga tražim.
Sud je naredio da u roku od godinu dana od pravosnažne presude koja je doneta septembra 2013. dražava uradi nešto po pitanju pronalaska sve te dece. Svi smo to s nestrpljenjem iščekivali, ali evo dođe već decembar 2015. Za sve ovo vreme niko mi se nije obratio - ogorčeno priča Zorica dodajući da nikada neće odustati od potrage za sinom prvencem.
Prema njenom mišljenju, država je sabotirala njenu potragu, nije sarađivala niti uradila bilo šta da se uđe u trag njenom detetu pravdajući se zastarelošću slučaja. Zorica se pita kako je dete koje je dobilo 10 po rođenju naprasno preminulo, a da pritom podaci o njegovoj smrti nigde nikada nisu zavedeni.
- Oktobra 1983. godine rodila sam zdravo dete u Kliničkom centru u Ćupriji. Dva dana sam provela s njim u naručju, dojila ga, bio je odličnog zdravlja. Trećeg dana, u 6.30 ujutru, babica je ušla u sobu i rekla da je moje dete preminulo zbog pucanja kapilara na mozgu. To je sve što mi je rečeno. Želela sam da ga vidim, ali su me sprečili rečima da sam mlada i da ću imati još dece. Hteli su da mi daju nešto za smirenje, nisam dozvolila. Tražili smo bilo kakav trag našeg sina, ali nikada nismo dobili zvaničan dokument da je on mrtav - navodi ona. Usledile su godine praznog hoda, bez ikakvih informacija i nade da će saznati šta se desilo s njenim sinom, da bi 2002. dobili potvrdu da je njihov sin upisan u matičnu knjigu rođenih, ali ne i u knjigu umrlih. U lekarskom izveštaju stoji i da je uzrok smrti bebe nepoznat.
- Mislim da je to što moje dete nije zavedeno u knjigu umrlih i što ne postoji patološki nalaz presudilo da sud prihvati moju tužbu. Čekam donošenje tog leks specijalisa. Ako se ništa ne učini, opet ću tužiti državu. Mi nećemo zaboraviti ono što nam se desilo i to nije neka teorija zavere, to se još uvek dešava i dešavaće se sve dok se tome ne stane na put - zaključuje Zorica.