Sledeće običaje treba ispoštovati, kako bi u sledećoj godini sijali od zdravlja

Sveti Nikolaj Mirlikijski, poznat i kao Sveti Nikolaj Čudotvorac bio je episkop Mire Likijske u Maloj Aziji, u današnjoj Tuskoj. Živeo je u 4. veku i bio je poznat po tome što je tajno davao ljudima novac, ne očekujući ništa zauzvrat. Danas se poštuje kao svetitelj i čudotvorac u čitavom hriščanskom svetu, a posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.

Nikolaj/Nikola je bio sin jedinac.

Poreklom je iz grada Patare, iz Likije. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona, bili su pobožni ljudi, a njegovo ime znači "pobednik naroda". On sam se, vođen Božjom promišlju i zakonima, u skladu sa svojim imenom pokazao kao apsolutni pobednik nad zlom.

Na početku je Nikolaja Čudotvorca o duhovnom životu i hrišćanskoj veri podučavao njegov stric Nikolaj, episkop patarski, pa su se zajedno i zamonašili u manastiru Novi Sion. Nakon što su mu roditelji preminuli, razdelio je sav imetak sirotinji i postao sveštenik u svom rodnom gradu Patari. Bio je milosrdan i skroman po prirodi, te se povukao u samoću u nameri da ostatak života provede u molitvi, potpuno okrenut Bogu. Međutim, javio mu se tada glas Gospodnji koji je od njega zatražio da se među narodom podvizuje. Posle tog iskustva Nikolaj se vratio među svet i nedugo potom postao arhiepiskop grada Mira u Likiji, pa je stoga poznat i kao episkop mirlikijski.

Svetog Nikolaja Čudotvorca je narod još za života proglasio svetiteljem. Bio je izuzetno istinoljubiv, veliki borac za pravdu i milosrdan. Ko god mu je zatražio pomoć, on mu je nije uskratio. Spasavao je mnoge od bolesti i sigurne smrti, pružao je utehu i utočište siromašnima i nemoćnima. Zabeleženo je da mu je lice uvek izgledalo kao da iz njega isijava neka naročita svetlost. Nikola je umro 19. decembra 345. godine. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.

Sveti Nikola je zaštitnik moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece i studenata kako na Istoku, tako i na Zapadu. Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju kraj njegovih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici.

Svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.

Danas, prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. Ipak, u nekim krajevima Srbije se zadržao običaj da se na Nikoljdan pravi poseban, šareni kolač koji se ukrašava pticama od testa. Njega sveštenik obavezno osveštava i preliva vinom, pa se uveče on deli deci koja treba da ga pojedu sedeći na drvetu kako bi u narednoj godini bila zdrava i vesela.

U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na sutrašnji praznik, jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Zato, ako su vam mališani bili dobri, obradujte ih nekom sitnicom – njih ćete obradovati, vama će biti lepo, a i narod kaže – valja se. Takođe, nerotkinje će se upravo njemu pomoliti za porod.

Slava s najvećim brojem svečara

Nikoljdan je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima, a takođe je hramovna i manastirska slava. Kako 19. decembar (6. decembar po julijanskom kalendaru) pada tačno na polovinu velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Kao porodična slava se slavi najverovatnije od najranijih dana primanja hrišćanstva, ali evidentno je od 13. veka i reformi koje je u srpskom pravoslavlju sproveo Sveti Sava. U Srbiji mu je je posvećeno oko 1.120 crkava, i sa crkvama posvećenim Letnjem sv. Nikoli (Prenos moštiju sv. o. Nikolaja, 9/22. maj) oko 1.311 crkava, te je po broju hramova njemu podignutih na drugom mestu kod pravoslavnih Srba.

Mnogo je običaja vezanih za ovaj dan, ali postoji i jedan koji se primenjuje noć uoči slave.

Naime, stari narodni običaj kaže da bi domaćini morali da počnu s pripremama za goste koje će dočekivati na dan slave. Međutim, postoji pravilo da domaćini mogu samo da pripremaju hranu, dok se drugi kućni poslovi ne smeju obavljati dan pre i dan nakon slave.

Kao što znate, kaže se, pola Srbije slavi slavu, pola ide na slavu. Nažalost, ove godine mnogi od nas, iz zdravstvenih razloga, neće iskoristiti priliku da se vide sa svojim najmilijima koji slave Svetog Nikolu, niti će moći da im slavu čestitaju uživo.